Gledam stare ljude kako plaču ispred izloga prodavnice. Nije da oni ne mogu da sebi priušte salamu, ne mogu da si priušte čak ni osnovne namirnice poput mlijeka – izjavila je za Gardijan Karolina Untila, radnica prodavnice u predgrađu moldavske prestonice Kišinjev.
Ona je istakla da zavisnost zemlje od uvoza energije pokreće rekordnu inflaciju. Cijene nekih proizvoda su se udvostručile, a u njenoj prodavnici prodaja namirnica se prepolovila.
– Šta možete da uštedite od penzije? Sve ode na hranu i lijekove – rekao je Ion Istrati (72) iz Boroganija na jugu Moldavije.
On je jedan od mnogih koji su se – suočeni sa računima za gas i struju koji su do šest puta veći nego prošle godine – prijavili za državnu pomoć.
Ankete pokazuju da se više od 40 odsto Moldavaca bori sa osnovnim troškovima života, dok dodatnih 21 odsto ne može da priušti sebi minimum.
Da bi ublažila teret zime, kako se bivša sovjetska republika odvikava od skoro potpune energetske zavisnosti od Rusije, vlada je morala da se okrene zapadnim partnerima za hitnu finansijsku podršku.
Ruski “Gasprom” je smanjio snabdijevanje Moldavije u oktobru, dok je oslanjanje na ukrajinske električne interkonektore napravilo od zemlje indirektnu žrtvu nasilja, pošto je Kijev u oktobru prestao da joj izvozi struju nakon ruskih napada na ključnu infrastrukturu.
Moldavski ministar spoljnih poslova Niku Popesku procjenjuje da će nabavka alternativnih zaliha energije za zimu koje su zemlji potrebne koštati preko milijardu evra. Vlada je do sada uspjela da prikupi trećinu te sume od svojih evropskih partnera.
Ministri su svjesni da kriza troškova života nosi sa sobom političke i geopolitičke rizike u zemlji koja broji 2,5 miliona ljudi. Analitičar Igor Botan rekao je da “ruski hibridni rat u Moldaviji replicira energetsku strategiju protiv Evrope u cjelini, ali da takođe uključuje propagandni rat koji se vidi na medijima i uličnim protestima”.
– Kao odgovor, vlada pokušava da diversifikuje naše izvore energije i dobije podršku zapadnih partnera – dodao je on.
Neki opozicioni političari, posebno iz partije Šor, krive vladu za ekonomske nedaće i tvrde da takvi uslovi zahtijevaju povratak bližim vezama sa Rusijom. Od jeseni je Šor organizovao antivladine, proruske proteste u centru Kišinjeva. Pojavile su se desetine hiljada ljudi, iako je bilo tvrdnji da je nekima bilo plaćeno da se odazovu.
Predstavnici Šora iz centralne Moldavije optuženi su da su se sastali sa zvaničnicima Dume u Moskvi da zatraže okončanje ruskog embargo na moldavsko voće za njihov distrikt Orhej, kao i posebni lokalni sporazum o gasu.
Sjedinjene Države su nedavno nametnule sankcije lideru partije Ilanu Šoru u okviru akcije suprotstavljanja ruskim “upornim kampanjama zlonamjernog uticaja i sistemskoj korupciji u Moldaviji”. Britanija je to ispratila prošle nedelje, stavljajući Šora na listu 30 međunarodnih figura kojima će biti zabranjen ulaz u zemlju ili transfer novca preko njenih banaka.
Šor je, kako su prenosili mediji, 2019. pobjegao iz Moldavije u Izrael, nakon što je istraga o prevari pokrenuta dvije godine ranije dovela do optužbi za korupciju. On je branio obezbjeđivanje hrane i transporta za one koji su željeli da se priključe antivladinim protestima “protiv sramote, siromaštva, gladi i hladnoće na koje su osuđeni”.
I Šor i drugi opozicioni lider, George Kavkalijuk, koji je napustio Kišinjev i otišao u London prošlog ljeta nakon što je proevropska partija PAS pobijedila na izborima, pojavili su se na protestima preko video striminga. Oba političara tvrde da su bilo koje istrage protiv njih u Moldaviji politički motivisane.
Ali, njihove proruske poruke, emitovane preko lokalnih kanala u vlasništvu Šora i ruskih televizijskih kanala, primile su se kod nekih Moldavaca. Pod kapom prozapadne predsjednice Maje Sandu, Moldavija je aplicirala i odobren joj je status kandidata za Evropsku Uniju. Ipak, ankete iz prošlog mjeseca govore na pad javne podrške bližim evropskim integracijama, sa 50 odsto Moldavaca koji bi glasali za članstvo spram 65 odsto koliko ih je bilo prošlog ljeta.
– Trebalo bi da ostanemo neutralni. Naši proizvodi su nekad išli u Rusiju i tada su gas i struja bili jeftiniji – kaže 34-godišnja Ana.
Gardijan ukazuje da sada oko 60 odsto moldavskog izvoza ide u EU a svega 10 odsto u Rusiju. Isključenja struje su, međutim, navela Moldavce da okrenu leđa Rusiji.
Nakon što su u novembru zbog isključenja dijelovi zemlje bili bez struje 24 sata, na moldavskim društvenim mrežama u trendu je bio haštag #bezvas, pozajmljen od prkosnog odgovora ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog Kremlju: “Bez gasa ili bez vas? Bez svijeta ili bez vas? Bez vas!”.
Čak je i bivši proruski predsjednik Moldavije Igor Dodon osudio ruski napad na Ukrajinu i rekao da “treba da zahvalimo Rumunima što su nam prodali struju”.
Tokom novembra Moldavija je kupila skoro 90 odsto svoje struje od Rumunije, a ova zemlja je početkom decembra prvi put izvezla gas Kišinjevu. Ipak, i Rumunija se muči da zadovolji sopstvene potrebe.
Na duži rok, Moldavija će morati da stavi prioritet na izgradnju novog električnog interkonektora sa Rumunijom i razvije sektor obnovljivih izvora energije. Botan je ukazao da rat u Ukrajini ima dva aspekta, prenosi Blic.
– Ako se Ukrajina odupre, kao i mi, imamo šansu da se integrišemo u EU. Ali, sada sve zavisi od naših napora da informišemo građane o mogućnostima koje su nam se otvorile – rekao je on.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu