Sudbine

Zdravko Čolić (59): Afera sa devizama

Zdravka Čolića uskoro, 4. februara 1987. godine, stiže ga nova "sudbinska" opomena, ovog puta u vidu velike jugoslovenske afere.

FOTO: MSBONA22/YOUTUBE/SCREENSHOT

U Ohridu ga na aerodromu privodi policija u tamošnji SUP pod optužbom da je švercovao devize.

S njim su u društvu bili Muzafer Rašid i Ćamal Ibraim iz Ohrida. Kod Čole je pronađeno 28.000 švajcarskih franaka, 9.000 maraka, 5.000 američkih dolara, 650 australijskih dolara i 100 guldena.

Vijest da je najveća jugoslovenska pop zvijezda kupovala devize na crno bila je tih dana udarna vijest u svim medijima. Naslovi su bili sljedeći: “Loš glas zlatnog pjevača”, “Omanula kumova veza u Strugi”, “Gori vatra zbog deviza” itd.

– Šestomjesečni period koji mi se desio krajem 1986. i početkom 1987. toliko je inspirativan da bih o njemu mogao da napišem knjigu. Mnogo sam radio i provodio neprospavane noći s poslovnim partnerima… U to vrijeme gotovo svaki fiksni telefon je imao dvojnika, što je otežavalo komunikaciju. Iako sam se više razumio u marketing, svašta sam naučio o telefoniji i od sjajnih momaka iz Skoplja otkupio patent za novu vrstu dvojnika. Htjeli smo da ga prodamo Elektrovodu i dobro zaradimo. Podigli smo veliki kredit, a pošto se sve plaćalo u devizama, jedino je južna Makedonija, i to onaj dio ka Albaniji, bila pogodna za novčane transakcije. Sa svojim partnerima, bratom Draganom i Borisom Bagićem, krenuo sam u Makedoniju. U akciju mijenjanja deviza je sa mnom krenuo moj samozvani kum, Turčin Mizo, koji je znao Albance koji su mijenjali devize. Nosili smo veliku količinu novca. Policija nas je pratila, jer je mnogima bilo čudno šta radi Zdravko Čolić u Ohridu u februaru, kad nije sezona. Natovaren devizama otišao sam na aerodrom. Kad sam prišao detektoru on je počeo da zuji. Od metala sam imao samo dugmad na pantalonama. Iza prolaza su već čekali policajci i ljudi s kamerama. Bila je klasična sačekuša. Oduzeli su nam pare. Protiv mene je podignuta optužnica da sam htio jeftino da kupim devize i prodajem ih u Beogradu – priča Čola.

Zbog trodnevne agonije kroz koju je prolazio boraveći u pritvoru u Ohridu, čitava javnost je neprestano pratila zbivanja vezana za popularnog pjevača.

– Bilo je i komičnih situacija. Jedan od inspektora u Ohridu, kada me je vidio, zapjevao je: “Glavo luda, sve se mijenja, samo ne devize” – prisjeća se Čola.

Suđenje je bilo zakazano za 12. maj. Njegov advokat Toma Fila odmah je krenuo u akciju kako bi odbranio klijenta. Tomu Filu je Čola poznavao još iz Beograda 1971. godine, iz kafane “Sunce”, u koju su često svraćali, kako bi se družili i razgovarali. Sada je Zdravko imao ozbiljan problem i prijetnju zatvorom. Ipak, bilo je sasvim dovoljno vremena da se stvari na miran način izglade i problem riješi.

– Pisao sam pismo tadašnjem premijeru Branku Mikuliću objašnjavajući mu da banke nisu dozvoljavale da regularno kupimo devize. Trebalo je da budem u zatvoru, ali znalo se ko sam i da neću pobjeći, pa su me smjestili u hotel. Svako jutro u osam sam uz pratnju policije odlazio u sud, a uveče se vraćao da prenoćim. Ispitivali su nas tri dana, zajedno sa pravim švercerima, a kroz sudnicu je prošlo pola grada. Jedni su nam aplaudirali, drugi uzvikivali: “Uaaa”… Postojao je i prijedlog da se suđenje održi u Domu kulture, kako bi sve bilo pompeznije. Ma, proživio sam scenario za dokumentarni film. Toma Fila mi je bio advokat, a tadašnji menadžer Džarovski svakodnevno je davao izjave da smo pobijedili – dodaje Čola.

Zdravkova namjera da novac uloži u biznis veoma brzo je dokazana, ali je medijska hajka na njega trajala šest mjeseci. Zaprijećena kazna za taj prekršaj mogla je da bude tri godine zatvora. Ipak, Toma Fila je svojim znanjem i ugledom izdejstvovao da Čola bude osuđen uslovno i da plati novčanu kaznu.

(Nastaviće se)