Prinosom od četiri do sedam tona po hektaru semberski ratari nisu zadovoljni. Nisu zadovoljni ni otkupnom cijenom od 25 do 30 pfeniga po kilogramu koju nude semberski mlinari. Ipak najveća briga sada im je požnjeti pšenicu sa parcela i da je uskladište.
Hljebnim žitom Boško Radić zasijao je 40 hektara. Pšenicu je požnjeo, a 250 tona ovogodišnjeg roda uskladištio.
Nećemo dozvoliti mlinarima da nas ucjenjuju. Iznajmićemo prostor i čuvati pšenicu. Ova godina nije tako strašna. Problem ćemo imati kada pšenica bude vlažna jer „Žitopromet” ne radi, a jedino ova mlinska industrija ima sušare tog kapaciteta – kaže Radić.
Branislav Andrić iz Pučila pšenicom je zasijao 115 hektara. Rod još nije „skinuo” sa 55 hektara.
– Vrijeme nas je poslužilo na početku žetve, a onda je počela kiša pa zaustavila kombajne. Prinosi zavise od kvaliteta zemljišta, ali i primjenjene agrotehnike. Ja sam imao prosječan prinos od pet tona po hektaru. Kvalitetom zrna sam zadovoljan, hektolitar je nešto niži ali sadržaj glutena i proteina je visok. Sav ovogodišnji rod sam lagerovao. Neću ga predati dok ne budem zadovoljan cijenom, a ona ne smije biti manja od 40 pfeninga po kilogramu. Samo tako imamo računicu da radimo – kaže Andrić.
Proizvodnja pšenice, ove godine, znatno je skuplja od prošlogodišnje dok su mali efekti ulaganja. Ove godine, upozoravaju ratari, poskupjeli su repromaterijali, sjemena, đubriva, a najviše se izdvajalo za hemijsku zaštitu biljaka. Usjevi su se prskali više puta kako korov ne bi uzeo danak.
Nikola Aleksić iz Golog Brda očekuje prosejčan prinos od oko pet tona po hektaru. Ovaj ratar, međutim, kaže da je, uprkos obilnim padavinama i temperaturnim šokovima, kvalitet ovogodišnje pšenice dobar.
– Hektolitar 79, a vlaga 13,6. Dio pšenice sam predao jednom semberskom mlinaru iako cijenom baš i nisam zadovoljan. Nadam se da ću dobiti i premiju od pet pfeninga za predat kilogram – kaže ovaj ratar.
Zabrinut je i Radomir Todorović iz Ruhotine.
– Kad pogledaš njivu, oči se ne mogu nagledati, ali nema pet zrnki da valja u klasu. Hektolitar slab, roda nema, nema brašna, nema hljeba. Na pet hektara neću imati više od dva vagona. Nekada je „bacala” osam tona po hektaru, a sada neću imati četiri tone. Kad saberem prihranu, hemijsku zaštitu, na gubitku sam 2.000 KM. Ozbiljno razmišljam da dignem ruke od proizvodnje pšenice – kaže Todorović.
Žetva pšenice zaustavljena i na poljoprivrednom dobru „Semberija” kojom je zaseiano 800 hektara.
Glavni agronom PD „Semberija” Slobodanka Marković kaže da je kvalitet roda dobar iako je primjetna pojava biljnih bolesti prije svega septorije i fuzarijuma.
– Nismo uspjeli ni ječam da požanjemo. Ostalo nam je pod ovom kulturom oko 50 hektara. Iako su prolećne kiše usporile sazrijevanje ječma na semberskim poljima, nisu značajno uticale na rod i kvalitet zrna. Nadamo se da će zasušiti pa da završimo žetvu strnih žita – kažeMarkovićeva.
Definisali cijenu
Za razliku od prethodnih godina, semberski mlinari definisali su otkupnu cenu na početku ovogodišnje žetve. Kvalitetnu pšenicu plaćaće 30 pfeniga po kilogramu. U Srpskoj je pšenicom zasejano oko 45.000 hektara, od čega je u Semberiji oko 14.000 hektara.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu