Statistika svaki mjesec potvrđuje naš život, a to je da smo od kraja prošle godine sve siromašniji, da su nam mogućnosti svakim danom ograničenije.
Životni standard nam je i prije inflacije bio na začelju u Evropi, a sada smo samo dotučeni. I oni koji nisu morali, sada su primorani da kupuju najjeftiniju hranu, da uskraćuju sebe i svoju porodicu za sve što se ne odnosi na puku egzistenciju. Mnoge ova vremena zapravo podsjećaju na ratna, kada je bilo bitno samo da se ima vreća brašna i da je glava na ramenima.
Ali, sada nije rat. Od rata je prošlo zamalo tri decenije, a mi i dalje razmišljamo bukvalno samo o egzistenciji, ne računajući na institucionalnu podršku. Ovdje je dovoljno samo reći “akcize na naftne derivate”, koje političari hoće kao da ukinu, a ovi neki drugi kao ne daju. I to tako traje od marta. Od tada je gorivo skuplje jednu marku.
Što nam je gore, mi glasnije ćutimo. Ali, pitanje je ima li više ko i da se pobuni, a da to nije u organizaciji neke političke opcije.
I kada bi se pojavio zaista neko u interesu građana, niko mu ne bi vjerovao. Eto, toliko su nam politika i politizacija svega zgadili sve, pa i pravo na dostojanstven život.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu