“Zanati su danas nula, UNIŠTILI SMO IH” Janićija Jaćimović i u 82. godini radi za šivaćom mašinom

Janićija šije unikatna odijela, a za zanate kaže da danas polako izumiru.

Za Srpskainfo priča da potiče iz sela Han Kola, odakle mu je i otac, koji je u to vrijeme majstoru rekao “tvoje meso, moje kosti”.

Majstorske “metode”

– Otac je dozvolio majstoru i da me tuče; tada nisi mogao puno da govoriš i pričaš. Bio mi je otac baš strog. Volio sam zanat, u selu sam se isto bavio ovim poslom. Tri godine sam svaki dan išao na praksu i to je tada bilo pravo učenje zanata. Jedan dio dana praksa, drugi dio škola – istakao je Jaćimović.

Danas, kaže on, nema uopšte prakse i da zbog toga nema ni zanatstva.

FOTO: MIOMIR JAKOVLJEVIĆ/RINGIER

– Zanati su nula, pa i ispod nule. Uništili smo zanate. Kada sam počinjao da radim, pješke sam išao u školu, a tada je ona bila preko puta današnjeg Pozorišta i zvala se Škola učenika u privredi. Do podne sam išao kod majstora, od podne u školu i obratno – rekao je on za Srpskainfo.

Prvo zaposlenje

Prvo Janićijevo zaposlenje je bilo u Savezu gluvih, gdje je obučavao gluvonijemu djecu. Dvije generacije je Janićija izučio do 1970. godine, kada otvara svoju radnju u kući. 

– Dobio sam dozvolu, imam kuću između Nove Varoši i Rosulja. Ja sam tada imao posla unazad tri mjeseca prije rata. Tako smo sve radili dok nisam kupio ovaj kiosk 1996. godine i evo, sve od tad do danas radim – ističe Jaćimović. 

Priča da zanatstvo danas izumire 100 odsto. Kaže da je ono počelo sa uništavanjem još u bivšoj Jugoslaviji kada je Stipe Šular donio reformu o zanatstvu.

– Tada je nama zanatstvo ukinuto. Ja sam otvorio radnju, primio tri cure, a ta reforma zanatstva je donijela da ne može više privatnik držati tri osobe na praksi, nego jednu ili dvije. Ja sam primio od ujaka kćerku, od kuma unuku i jednu Hrvaticu iz Incela. Sad, koga ću otpustiti? Od ujaka kćerku ne mogu nikako. Isto tako ne mogu ni Hrvaticu. I šta ću, otpustim od kuma unuku – rekao je on.

“Radiću dok me zdravlje služi”

Trenutno ima problem sa svojim kioskom, jer je zemljište kupila privatna građevinska firma. Dobio je opomenu da se mora iseliti.  

– Ništa tu ne mogu naplatiti jer je ovo privremena lokacija, kiosk. Diži i bježi, druge mi nema. Moj sin je takođe završio zanat i radio ovdje nešto malo. Unuk mi je završio zanat. Ali je problem što oni nemaju prakse uopšte i slabo mogu išta da nauče – rekao je Jaćimović.

Najviše mušterija mu, kaže on, dolazi sa strane. Ima iz Bihaća mušterije, iz Sarajeva. 

– Jednom diplomati iz Sarajeva sam šio sedam-osam odijela. I on meni kaže: “ovo što ste vi meni sašili, u Londonu mogu uzeti jedno odijelo”. Trenutno samo popravljam odijela. Nekada ispadne da pravim od nule odijela kada se neko udaje ili ženi, ali je sve manje i manje posla.  Kriv je sistem, možda, ne znam ko je kriv. Ljudi nemaju predstavu uopšte o našem zanatu. Većina ih naručuje odijela, kupuje, a to odijelo mora odnekud doći. Ne pada s neba. Na žalost, tako je, borimo se, ali ću raditi ovaj posao dok sam živ i dok me zdravlje služi – istakao je Jaćimović.