U Norveškoj su igre na sreću i kockanje papreno oporezovani, a sav novac koji država dobije iz tog izvora troši se na kulturu i sport, potvrdila je nedavno Elen Horn, bivša norveška ministarka kulture.
Republika Srpska niје Norveška. Po broju kladionica i kockarnica po glavi stanovnika više podsjeća na Las Vegas, dok bi se poreska politika mogla u ovoj oblasti opisati modifikovanom narodnom poslovicom “zakon drumom, novac šumom”.
Granica snova
Novac prikupljen kroz porez na igre na sreću raste iz godine u godinu i lani je prešao “granicu snova” od 100 miliona maraka godišnje.
Dakle, para ima, a ima i zakona i uredbi koje jasno pripisuju kome je taj novac namijenjen. Od igara na sreću u RS bi trebalo da se finansira amaterski sport, humanitarne i slične nevladine organizacije, kultura, umjetnost i boračka udruženja.
Međutim, kada se postavi pitanje, ko je dobio koliki dio tog kolača, do jasnog i konkretnog odgovora je teško doći.
Kako je za Srpskainfo potvrđeno iz Ministarstva finansija Republike Srpske, ukupan prihod od naknada za priređivanje igara na sreću za 2023. godinu iznosio je 124.195.706 KM.
-Od ovih sredstava budžetu Republike Srpske je pripalo 106.107.288 KM, dok su jedinice lokalne samouprave po ovom osnovu za 2023. godinu ostvarile prihod od 18.088.418 KM – navode u Ministarstvu finansija RS.
U 2022. godini je, prema njihovim podacima, ukupan prihod od kladionica, kockarnica i lutrija iznosio 94.174.561 KM.
Od toga je Budžetu Republike Srpske je pripalo 80.021.252 KM, dok su opštine i gradovi dobili 14.153.310 KM.
Raspodjela prihoda od igara na sreću definisana je Zakonom o igrama na sreću, a dio koji ostaje u republičkoj kasi dijeli se na osnovu Uredbe Vlade RS.
-Uredbom se uređuju kriterijumi za utvrđivanje korisnika i način raspodjele sredstava – navode u Ministarstvu finansija.
Konkretna pitanja Srpskainfo: koji su to kriterijumi, ko je dobio najviše para i da li više dobijaju sportski klubovi, pozorišta ili Crveni krst, ostali su bez odgovora.
Zbunjujući procenti
Prema uredbi, koja je u decembru prošle godine mijenjana, Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite pripada 37 odsto novca od oporezivanja igara na sreću, Ministarstvu porodice, omladine i sporta sleduje 25 odsto, kao i Ministarstvu prosvjete i kulture, dok Ministarstvo rada i boračko invalidske zaštite dobija 13 procenata, a četiri odsto se raspodjeljuje na ostala ministarstva.
Svi oni bi taj novac trebalo da dodijele krajnjim korisnicima iz svoje oblasti, i to kroz javne pozive za finansiranje projekata.
U uredbi iz decembra 2023. navedeno je i da 7 odsto ovog novca ide u Fond solidarnosti RS, a “da, kako se navodi “9 odsto ovog prihoda raspodjeljuje za finansiranje izrade, održavanja, nadogradnje i razvoja računarskog sistema za nadzor nad priređivanjem igara na sreću.”
Navodi se i da se “preostali iznos koristi za redovno budžetsko finansiranje”, šta god to značilo, pa je nejasno da li Vlada RS raspoređuje 100 ili 120 procenata prihoda od poreza na kocku.
Bilo kako bilo, put tog novca je prilično zamršen.
Kako saznajemo, prošle godine u Ministarstvu porodice, omladine i sporta nije raspisivan javni poziv za dodjelu novca od igara na sreću, jer taj novac nije ni stigao do ministarstva, mada je, zvanično, Republika Srpska od priređivača igara naplatila više od 124 miliona KM, od kojih je više od 106 miliona ostalo u republičkoj kasi.
U 2022. taj je konkurs raspisan, i po prvi put je novac od kocke dijeljen ne samo sportistima i sportskim klubovima, nego i organizacijama koje okupljaju višečlane porodice i zalažu se za rast nataliteta. Te su organizacije dobile skromne iznose, od 1.000 do 4.000 KM, dok su sportisti mnogo bolje prošli.
Kako saznaje Srpskainfo, novac iz ovih izvora je dobilo 138 klubova i 82 uspješna sportista.
Najviše je dobio Košarkaški klub “Igokea”, kojem je dodjeljeno 20.000 KM. Rukometni klub “Borac” je dobio 10.000 KM, Fudbalski klub “Radnik” Bijeljina 8.000 KM, a Košarkaški klub invalida “Vrbas” 6.000 KM.
Crveni krst nije dobio ni marke
Sagovornici Srpskainfo iz oblasti kulture i umjetnosti tvrde da ni Ministarstvo prosvjete i kulture nije raspisivalo javni poziv za dodjelu novca od kocke, ni prošle ne pretprošle godine.
U Ministarstvu tvrde da nije tako i da će nam detaljne infomacije o raspodjeli sredstava dostaviti do kraja dana.
U Ministarstvu zdravlja su konkursi redovno objavljivani, a kako je navedeno u konkursu za 2023. a na na raspolaganju je bilo više od 3 miliona maraka.
Na spisku onih koji su 2022. dobili novac od poreza na igre na sreću bili su, između ostalog, Udruženje amputiraca “UDAS”, Savez za rijetke bolesti RS i Košarkaški klub invalida “Vrbas”.
Iako je najveća humanitarna organizacija u RS i jedina koja ima javna ovlaštenja, Crveni krst RS nije dobio ni marke, tvrdi generalni sekretar CK RS Rajko Lazić.
-Ne znam šta se dešavalo ranije, ali prošle i pretprošle godine nismo dobili ništa. U 2022. su se kolege javile na javni poziv, ali im je rečeno da Crveni krst ne može dobiti novac, jer imamo redovno finansiranje. Po tom vajnom “redovnom finansiranju” u budžetu je za Crveni krst prošle i ove godine planirano 600.000 KM, isto koliko i 2004. kad je najniža plata bila 354 marke – kaže Lazić.
On tvrdi da je u Srbiji zakonom propisano da 19 odsto od poreza na kocku ide direktno Crvenom krstu.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu