Lista bi trebalo da uključi reforme iz osam ključnih oblasti koje je BiH dobila prilikom dodjeljivanja kandidatskog statusa, a dio posla je obavljen kroz usvajanje nekoliko reformskih zakona u institucijama BiH. Međutim, zbog blokada, podjela, svađa i nemogućnosti postizanja dogovora u BiH, po svemu sudeći BiH neće uspjeti ispoštovati rokove koje je postavila Evropska komisija.
Ukoliko BiH pokaže da je ozbiljno poodmakla u zadacima koji joj predstoje, realna je mogućnost da EU “progleda kroz prste” i omogući da se lista predloži i s manjim zakašnjenjem, što je izvjesno da će se i desiti.
Staša Košarac, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, na Instagram profilu je napisao da je za Republiku Srpsku sporno što evropski prijedlog nije usklađen s Dejtonskim sporazumom.
– Kada je u pitanju Mapa rasta, koju na zajedničkom nivou definišemo uz punu vidljivost Srpske i FBiH, nismo saglasni sa određenim ambicioznim stavovima EU, koji nisu u skladu sa Ustavom i dejtonskom strukturom BiH – naveo je Košarac.
U Direkciji za evropske integracije juče su za Nezavisne rekli da su oni obavili svoj dio posla i uputili su nas na Direkciju za ekonomsko planiranje. Zoran Zeljko, direktor Direkcije za ekonomsko planiranje, ranije je rekao da bi BiH od šest milijardi evra BiH mogla dobiti oko milijardu ako bi bile realizovane sve reforme, a sva potencijalno dostupna sredstva povučena. On je rekao da je proces složen, provodi se u nekoliko koraka i vrlo zahtjevan i samim time što se moraju usaglasiti svi nivoi vlasti u BiH.
– U BiH je formiran Radni tim koji ima zadatak da pripremi listu reformi i usuglasi je sa Evropskom komisijom. Vodi ga predsjedavajuća Savjeta ministara, tu su i ministri iz Savjeta ministara. Oba predsjednika entitetskih vlada i ministri finansija kao i deset kantonalnih premijera. Radni tim je već uradio određeni dio posla u pripremi Liste reformi, ali rokovi koje propisuje Evropska komisija su nikad kraći pa je posao zaista zahtjevan – rekao je on.
Radi se o do sada najambicioznijem programu EU za zapadni Balkan, koji ima za cilj da pomogne regionu da uhvati korak s razvijenijim ekonomijama EU, te da je pripremi za postepeni ulazak u zajedničko evropsko tržište, najveći i najbogatiji ekonomski prostor na svijetu.
Dejvid Mekalister, poslanik Evropskog parlamente iz Njemačke, juče je na svojoj zvaničnoj stranici pojasnio da će ovim sredstvima biti podržane infrastrukturne investicije i povezanost, uključujući transport, energiju, zelenu i digitalnu tranziciju, dok će ostatak biti proslijeđen kao direktna podrška državnim budžetima zemalja u regionu.
On je podsjetio, kao što je i ranije u nekoliko navrata bilo rečeno, da će novac biti strogo uslovljen provođenjem reformi, a ako se reforme oduže ili se od njih odustane, novac će biti uskraćen.
– U slučaju da neki od uslova nisu ispunjeni, Komisija može u zavisnosti od uslova obustaviti plaćanje djelimično ili u cijelosti. Nakon takve suspenzije i u slučaju da partneri sa zapadnog Balkana ne ispune odgovarajuće uslove tokom grejs perioda od jedne godine, ili dvije godine u prvoj godini implementacije, obustavljeni iznos će biti povučen i može se preraspodijeliti među ostalim korisnicima u narednim godinama – rekao je on, pišu Nezavisne.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu