Žena i ćerke, više ne žele da ga vide. Sa njim su prošle golgotu, pokušavale da pomognu i njemu i sebi kako su znale i umjele. Mir su pronašle tek kada je izašao iz stana. To je za njega značilo beskućništvo. Od prijatelja je dobijao preporuke za posao, pokušavao da radi, ali nije mogao. Kaže da se na radnom mjestu zadržavao maksimalno petnaestak dana. I opet se vraćao starom načinu života. Ulici, piše Blic.
Kada je toplo spava u parku na klupi, u prolazima, haustorima. Zimi, kada temperatura padne ispod nule koristi privremeno prenoćište za beskućnike na Autokomandi. Tu je i sinoć prespavao. Dobio je obrok, topli napitak, čistu odjeću, mogao je da se istušira. Jutro ga vraća u realnost i život na ulici. Čim svane ne razmišlja kako će dan provesti, već šta ga čeka naredne večeri, gdje će prenoćiti.
Zabluda je da su beskućnici samo siromašni i neobrazovani ljudi. Među njima ima i onih sa fakultetskim diplomama, koji su imali dobre poslove, porodicu. A onda ih čitav niz nepovoljnih okolnosti dovede do beskućništva. Iako deluje da je to njihov izbor, zapravo nije tako. Splet različitih okolnosti dovede do toga – oštećeno fizičko ili mentalno zdravlje, alkohol, narkotici, a zatim narušeni porodični odnosa, često i porodično nasilje.
– Beskućništvo je kompleksan problem. Ne postoji samo jedan uzrok zašto neko završi na ulici. Najčešće su to poremećeni porodični odnosi koji su posledica porodičnog nasilja, droge, alkohola. Tim ljudima se mora pružiti pomoć, ali ne samo da prespavaju, već im je potrebna jedna vrsta psihološke pomoći. Mi imamo i tu mogućnost u prenoćištu na Autokomandi, ali je problem što vi nikoga ne možete da naterate da razgovara sa psihoterapeutom – kaže za Euronews Srbija Nikola Prica, sekretar Crvenog krsta Beograd.
Bez ličnih dokumenata
Inače, Crveni krst Beograda je i ove godine zajedno sa Sekretarijatom za socijalnu zaštitu otvorio privremeno prenoćište za beskućnike na Autokomandi (Milutina Ivkovića 2). Smještaj ima 40 ležajeva i počeo je sa radom 20. novembra. Do sada se nije desilo da neko od beskućnika bude vraćen jer nema mjesta. Najveći broj korisnika koje su imali u jedom danu je 37.
Prica objašnjava da su od otvaranja prihvatilišta imali 513 pojedinačnih posjeta i 53 različite osobe su koristile uslugu. Od tog broja devet su bile žene, ostalo su muškarci.
Ko su danas beskućnici
Najveća je zabluda da su beskućnici siromašni, osobe bez škole. Među njima ima intelektualaca, koji su spletom okolnosti završili na ulici. Uglavnom su to muškarci, stariji od 45 godina. Među njima ima osoba narušenog zdravlja, ali ima i radno sposobnih.
U privremenom prenoćištu na Autokomandi rijetko se sreću veoma mlade osobe između 20 i 30 godina. Prošle godine bila su trojica mladića. Dvojica su bili heroinski zavisnici, koji su pokušavali da se liječe. Druga je bila razlog narušenih porodičnih dnosa i zašto su završili na ulici.
– Ima i zdravstveno zapuštenih ljudi koji su dugo na ulici. Ali ima i radno sposobnih, koji su u dobrom zdravstvenom stanju. Oni mogu da rade, ali je teško da u glavi prelome, da ne budu više na ulici. Zato smo tu da im pomognemo i da im pružimo to jedno utočište, ali i da razgovaramo sa njima i pokušamo da nađemo rešenje – zaključio je Prica.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu