Ugljeni hidrati (bez obzira da li je u pitanju voće, žitarice ili slatkiši) na kraju se razgrađuju i metabolišu u glukozu. Međutim, i druge navike koje nemaju nikakve veze s tim šta i koliko jedete, takođe utiču na to kako vaše tijelo reguliše šećer.
Dakle, ako ste nedavno uradili analizu krvi i primijetili povišen nivo glukoze ili ako osjećate da imate manjak energije, to može biti zbog jednog od ova četiri uzroka.
Stres
Pod stresom se oslobađa niz hormona poput adrenalina i kortizola. U pravim stresnim situacijama kada postoji realna opasnost (recimo da vas juri medvjed), oslobađanje ovih hormona povećava vašu budnost i proizvodnju energije – što znači da će vam šećer u krvi porasti. Ali u ovim kratkoročnim situacijama je taj energetski skok zapravo poželjan.
Problem nastaje kada stres ne nestaje. Stres na poslu, finansijske brige, problemi u međuljudskim odnosima, roditeljstvo i svakodnevne neprijatnosti takođe pokreću ove hormone. Hronično visoki nivoi kortizola takođe mogu povećati nivo šećera u krvi.
Šta možete učiniti povodom ovoga? Eliminisanje stresa nije nužno cilj ovdje, već pokušajte da upravljate stresom u vašem životu. Ovo može biti kroz praktikovanje meditacije, joge, aromaterapije i slično.
Loš san
San utiče na šećer u krvi na nekoliko načina. Nedovoljno sna može podstaći porast nivoa kortizola tokom dana (povećavanje glukoze) i učiniti tijelo manje efikasnim u snižavanju visokog nivoa šećera u krvi.
Nedostatak sna takođe može da napravi neravnotežu hormona gladi, pa ćete možda primjetiti da osjećate glad tokom dana i da ste manje siti nakon jela. Trudite se da održavate dobar kvalitet sna izbjegavajući ekrane sat ili više prije spavanja, a pomaže i da spustite temperaturu u svojoj sobi.
Nedovoljno fizičke aktivnosti
Malo fizičke aktivnosti takođe je povezano s poremećenom kontrolom šećera u krvi. Mišićima je potrebna energija za kretanje tokom vježbanja i oni će povući glukozu iz krvi kao gorivo.
Istraživači su u studiji iz 2022. otkrili da je hodanje (ili čak stajanje) dva do pet minuta u sat ili dva nakon jela bilo dovoljno da ima značajan uticaj na nivo glukoze u krvi. Intenzivnije vježbanje bi svakako imalo još veći efekat.
Zato nemojte dugo ostati u sjedećem položaju, posebno nakon jela. Tokom dana pravite kratke pauze za šetnje i obavezno uključite duže kardio treninge i treninga snage u svoju nedjeljnu rutinu.
Večerate kasno
Nije uvijek samo ono što jedete ono što utiče na vaš nivo šećer u krvi, već i kada jedete. Tijelo ima tendenciju da bude metabolički aktivnije ujutru, što znači da je bolje pripremljeno da efikasno vari hranu, očisti glukozu iz krvi, a zatim je iskoristi.
Kasni večernji obroci, neposredno prije spavanja, dovode do produženog odgovora na glukozu u krvi u većoj mjeri nego konzumiranje istog obroka samo četiri sata ranije uveče.
S obrizom da je za mnoge ljude večera obilan obrok, razmislite o tome da unos kalorija podijelite na doručak i ručak i da večerate ranije, a ne neposredno prije odlaska u krevet, prenosi Kurir.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu