Na ova i brojna druga pitanja ključna za suočavanje s prošlošću i odnos prema sadašnjosti i budućnosti, pokušali su odgovoriti učesnici konferencije „Mjesto žrtava u kulturi sjećanja“. Na skupu koji je juče u Banjaluci organizovala Fondacija „Fridrih Ebert“ u BiH, učestvovalo je 20 uglednih istoričara, politikologa, psihologa, novinara, aktivista i profesora univerziteta iz Banjaluke, Sarajeva, Beograda, Zagreba i drugih gradova regiona. Diskusiju je moderirao Aleksandar Stanković, urednik emisije „Nedeljom u 2“, koji je, između ostalog, postavio pitanje zašto birači u svim zemljama regiona „najbolje piju zatrovanu vodu“.
Jedan od mogućih odgovora ponudio je Tihomir Cipek, profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu.
Ako nemate projekciju budućnosti, logično je da ljudi traže utočište u prošlosti, jer danas živimo u vremenu bez smisla, u demokratiji koja je svedena na puku formu bez sadržaja i bez utemeljenih vrijednosti – reko je Cipek.
Ranko Ostojić, iz SDP Hrvatske, rekao je da svi političari „od Kolinde do Kosova“ koriste žrtve za svoje ciljeve i podsjetio da u Hrvatskoj, koja je članica EU, Dan Evrope i Dan pobede nad fašizmom, nije praznik.
– Taj dan obilježavaju samo predstavnici EU, da nije njih ne bismo ni znali kad je 9. maj – rekao je Ostojić.
Đorđe Vuković, profesor Fakulteta političkih nauka Banjaluka, uporedio je balkansku istoriju sa bezizlaznim kružnim tokom.
– Naša zajednička istorija, u kojoj su žrtve ostali krajputaši, u bezizlaznom kružnom toku, koji je zapravo vrtlog bratske ljubavi i bratske mržnje – rekao je Vuković.
Profesor Esad Bajtal se zapitao zašto potomci žrtava Holokausta rade to što danas rade Palestincima i zašto su potomci žrtava Jasenovca uradli to što su uradili u Srebrenici, te šta će danas sutra biti u stanju da urade potomci žrtava Srebrenice.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu