Ima računa, samo treba da se radi… Eto, ja idem i na posao, pa sve stignem… Evo sad sam uzeo godišnji, 12 dana, ljudi uzmu odmor, odu na more, a ja u maline – kaže mladi Irfan Omerčević (23) iz Fojnice koji dodaje da to svojih malina što ima, pobere sam.
Svako jutro, umjesto da se na godišnjem naspava i odmori, on potegne u selo, u maline… Nudili su mu i da proda zemlju, ali nije htio.
Kaže i da će taman za ovaj godišnji da obere maline ali i da skokne do mora, da se malo odmori.
– I kad dođem s posla ja berem… Šta ću kad svaki dan neki kupac prolazi… 5 gajbi, 5 gajbi… Da mu pomogne, veli nema nikog, a danas ni za pare ne možeš da nađeš a kamoli ovako… Drugo, svako ima tih malina pa radi svoje – kaže 23-godišnjak iz BiH i dodaje: “Svako se bori za sebe”.
– Evo dolje jedan komšija, ljudi mu zavide što ima, što radi, a to narod ne voli, ne cijeni. Ja nisam zavidan, ja volim kad ljudi rade, imaju – kaže Irfan.
“Svi bi kad bi neko za njega radio…. Treba ustat’, pa radit’, sjedi na balkonu pa veli vidi budale što radi, a on nema marke u džepu… Sjede u hladu a nemaju ništa u životu, ništa nisu stvorili”, dodaje mladić koji odgovara i na manje prijatno pitanje:
“Šta bi rekli tvoji vršnjaci… Jel bi rekli svaka ti čast ili vidi budale”?
“Ima i jednih i drugih… Kad ih dovedem ovdje na roštilj kažu što si lijepo sredio, a kad treba brati maline, nema nikog! Prvi moj burazer”…
– Zato ja poranim u 5 ujutru, popijem kaficu na balkonu, uzmem gajbe i u maline…., nije lako ali naberem po 25 gajbi. Kad upekne, kad se umorim, ja odem kući i legnem i sutra ujutru opet isto… Dosta naroda je ukinulo maline, ja nisam, ako ne bude išlo, onda ću krompir – kaže Irfan kome su svi govorili šta će ti to, kome ćeš to, ideš na posao…
“Samo da ti nemaš u džepu”, kaže Irfan, sjećajući se kako su ga odgovarali da ne uspije. Na pitanje otkud mu tolika energija, on veli da stiže sve i da ima vremena za sve. I za posao, i za maline a nađe i vremena da ode na bazen, na piće, malo će i na more.
Ispričao je i kako je prije neki dan nekom čovjeku trebalo da se iskopa 200 metara kanala za šlauf (cijevi za vodu) i da se zatrpa…
– Koliko je para? Kaže, 600 maraka (300 evra)! Pa hoću i to. Dva dana išao, kopao, uzeo 600 maraka. Pa, đe ima to 600 maraka za dva dana? U mene to cijela plata, a ja za dva dana zaradio! Sve se more kad se hoće… Neko bi rekao, neću ja… Neka ti kopa ko hoće… Ako imam vremena, idem i da kosim i da kopam…Mimo posla, mimo plate, uvijek treba para. Moraš hiljadu poslova da radiš da bi nešto imao, da bi nešto stekao. Da ne radim na dnevnicu, ne bih ništa imao – kaže Irfan kome ništa nije mrsko.
“Što neće drugi? Neće, što im je mrsko”, odgovara on kao iz topa.”Ima ko da radi, ali omladina neće a nema ništa, ima samo marku i po u džepu. Ustani pa radi, ja ustajem u 5 a on spava do 11”.
“Nikad ne bih prodao ovu ljepotu”, veli on dodajući i da je sebi napravio brvnaru, “hladnjak” da se malo odmori i rashladi, sve je sam sazidao, podigao, može tu i da odspava, a do prije dvije godine tu je bila samo jedna obična klupa. Fali, veli, samo šporet i vodu da dovede.
Radi, kaže, odmalena a ima i dva brata koje zemlja uopšte ne zanima. Odrastao je bez roditelja, a dodaje da će ići i u borovnice.
“Sad se pare uzimaju ko zna, đe ćeš zaraditi u jesen, kaže i dodaje da mu na pamet ne pada da ide u Njemačku”, prenosi Kurir Youtube priču Alena Avdića.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu