U pitanju je zloupotreba antibiotika koja dovodi do rezistentnosti bakterija na lijekove.
Farmaceut Farmaceutske komore Srbije Sonja Stojiljković napominje da antibiotici liječe isključivo i samo bakterijske infekcije i da mogu biti prepisani isključivo od strane ljekara.
Antibiotici se prepisuju pacijentima samo u slučajevima kada njihov imunitet ne može da se izbori sa bakterijskom infekcijom. Tada dodajemo antibiotike kako bismo tu infekciju izliječili – kaže farmaceutkinja Stojiljković.
Ističe da antibiotici ne pomažu nikako kod virusa, tako da je velika zabluda kod naroda da može da izliječi virusnu infekciju. U periodu korone upali smo u jedan ovakav problem! Bakterije su pametni mikroorganizmi i svaki put kada dođu u kontakt sa antibiotikom zapamte te neke proteine ili zapamte neku strukturu na koju je antibiotik djelovao. Onda one izmijene taj svoj protein, odnosno tu svoju strukturu, i sledeći put imate situaciju da isti antibiotik ne može da vam izlijeći istu bakteriju – kaže farmaceutkinja Stojiljković.
Na ovu opasnost stručnjaci konstantno upozoravaju i napominju da ova vrsta lijekova mora racionalno da se koristi.
Mislim da je neracionalna upotreba antibiotika veoma smanjena u poslednje vreme. Mi dosta pričamo o tome, međutim, i dalje postoje one situacije kada ljudi dolaze i traže antibiotik da ponesu na more! Vi prvo ne možete znati šta će vas zadesiti, da li će vas nešto zadesiti i da li će taj antibiotik biti adekvatan u toj situaciji! Ako imate temperaturu nikako ne znači da će vam antibiotik pomoći u toj situaciji. Čak u 90% slučajeva biće u pitanju virusna infekcija na kojoj antibiotici zaista ne deluje – kaže farmaceutkinja u emisiji “Blic dan”.
Sve više bakterija prepoznavati antibiotike, da će sticati rezistenciju na njih. Međutim, još veći problem biće to što farmaceutska industrija neće moći da isprati rezistenciju bakterija na antibiotike istom brzinom.
– Nažalost, da biste vi novi lek pustili u promet, to smo videli u periodu korone, nije to tako lako. Mora da prođe deset godina pred kliničkih i kliničkih ispitivanja da biste vi jednu supstancu definisali kao potpuno efikasnu i potpuno bezbednu da bi ona bila lek koji će se onda naći u nekoj širokoj upotrebi – kaže Stojiljković, piše Blic.
Opasnost nam je pred vratima
– Postoje strašne prognoze i to već za 2050. godinu, kada se smatra da će se ući u ozbiljan period rezistencije i gde će nam se vratiti neke bolesti koje smo imali pre antibiotika – upozorava Stojiljković.
Pacijenti često greše kada ne ispiju terapiju do kraja, ostane im lek, koji oni kasnije ponovo uzmu kada osete slične tegobe, upozorava farmaceutkinja.
Studije predviđaju smrt 39 miliona ljudi u narednih 25 godina
Studija objavljena u The Lancetu predviđa da bi patogeni otporni na lekove mogli izazvati više od 39 miliona smrti u narednih 25 godina. U istom periodu, 169 miliona smrtnih slučajeva moglo bi biti povezano sa infekcijama otpornim na lekove. Analiza pokazuje da je godišnje više od milion ljudi umiralo od ovih infekcija od 1990. do 2021. godine.
Smrtnost među decom mlađom od pet godina od AMR-a opala je za 50% tokom tog perioda, dok je smrtnost među osobama starijim od 70 godina porasla za više od 80%. Predviđa se da će se ovi trendovi nastaviti do 2050. godine, i to sa čak smanjenom polovinom smrtnih slučajeva kod dece mlađe od pet godina i više nego udvostručavanjem kod osoba starijih od 70 godina.
Autori studije iz projekta Globalnog istraživanja antimikrobne rezistencije (GRAM) upozoravaju da će se smrtni slučajevi uzrokovani AMR-om stalno povećavati, ukoliko se ne preduzmu sanacione mjere. Do 2050. godine, direktni smrtni slučajevi od AMR-a mogli bi dosegnuti 1,91 milion godišnje, dok bi AMR mogao doprineti ukupno 8,22 miliona smrti godišnje.
Ovi alarmantni podaci naglašavaju hitnu potrebu za globalnom akcijom protiv antimikrobne rezistencije.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu