Jana je vesela i hrabra djevojčica koja želi da trči i vozi bicikl, a ekipa emisije “Srce za decu” koja se emituje srijedom u 21.45 na Blic televiziji na MTS kanalu 115, joj je jednu od želja ispunila.
Jana je imala samo 15 dana kada je prvi put operisana, a operacija je trajala 8 sati. U klinici je ležala dva mjeseca potpuno sama. Jana je tako mala, a tako hrabra.
Jana se iz dana u dan zajedno sa svojom porodicom bori da joj bude bolje. Ona sa bratom pleše iako joj je jedna nogica kraća tri i po centimetara. Voli da crta, sa bakom da pravi kolače, ali u posljednje vrijeme svima postavlja isto pitanje: “Kada ću ja moći da trčim, kao i sva druga djeca” o čemu za emisiju “Srce za decu” priča porodica ove male heroine.
Trudnoća bila sasvim uredna
Trudnoća Janine mame Nataše Pavlović je bila sasvim uredna, svi nalazi su bili u redu.
– U sedmom mjesecu smo pokušali da radimo 4D, međutim, ona je bilo malo izokrenuta, pa smo ponovili taj nalaz. Tu se neka malo više razlika vidjela, ali tu ništa nije pokazivalo da nešto nije u redu – kaže Janina mama.
Nataša, Janina mama je trebalo da ide na carski rez, ali su kontrakcije krenule i ona je otišla u bolnicu, međutim, iz nje nije kao sve mame izašla sa bebom u rukama.
– Oni su mi rekli, idemo na hitan carski. Trebalo je da budem budna. Oni su mi dali epidural, ali onda u toku intervencije, samo sam čula kako su stavili ono zeleno i počeli da… Samo su rekli dajte, čula sam samo dajte joj nešto, nisam čula šta, jer me je malo bio i strah. Onda su me uspavali u toku porođaja – kaže hrabra majka Nataša.
Kada se probudila Nataša ništa nije znala. Suprugu je poslala poruku i pitala ga da li je vidio bebu, na šta joj je odgovorio: “Ti ništa ne znaš, dolazim”.
– U tom trenutku dolazi doktorka, koja mi objašnjava da mi je dijete rođeno sa nečim sa čim se oni prvi put susreću, da ima neku izraslinu ogromnu na desnom gluteusu i da mora biti transportovana hitno na dječju hirurgiju u Nišu.
Tata Stevan je sve vrijeme bio uz Janu i mamu pružajući im ogromnu podršku iako i sam nije znao šta se tačno dešava.
– Onda su krenula ispitivanja šta je to, kako je, i odatle je sve krenulo generalno. Doktori koji su vodili trudnoću kažu da se jednostavno nije vidjelo. Mi smo se i kasnije, nakon Janinog rođenja i nakon svega toga vidjeli sa njima, ali jednostavno, ni na jednom snimku se nije vidjelo. Čak smo te snimke nosili kod drugih ljekara. Ne vidi se ništa – kaže ovaj hrabri otac koji opisuje i kako je sve izgledalo.
– Kao lopta na desnom gluteusu. Beba od 2,5 kg sa tumorom od 400 i nešto grama. Tako da… Bukvalno, kada vidite dijete, kako leži, vidite loptu jednu na njemu. Bukvalno je izgledalo tako – prisjeća se tata Stevan.
Mama Nataša je u bolnici ostala pet dana i onda kada je najpotrebnije da bude sa svojom kćerkom, ona u tim momentima nije bila sa njom.
– Ja sam izašla petog dana, sama. Dok su ostale majke iznosile svoje bebe, ja sam izašla sa koferom. Otišla sam da je vidim, međutim u tom trenutku nisam mogla da je vidim, pocedure su takve. Kada sam uspjela da je vidim, ona je bila cijela u kanilicama i vezana ruka joj je bila, ne znam zašto. Vidjela sam je, ali su mi rekli: “Ne smijete toliko dugo da se zadržavate, izađite” i ja sam izašla. Otišla sam sutra ponovo, pitala i doktorku, a ona je rekla da nema čemu… da je nula posto da preživi. Biće intervencija, ne znaju šta je – priča Nataša jedva zadržavajući suze.
– Moj suprug je, dok sam ja ležala u bolnici, nosio na rendgen. Držao je onako da je snime. Kada oni poslije devetog dana nisu znali šta je, mi smo došli i tada nam nisu dozvolili da je vidimo, iako nam je rečeno da možemo da je vidimo kad hoćemo – kaže Nataša.
– Oni su planirali da rade nešto u Nišu. Mi smo došli do doktora jednog koji je radio u Tiršovoj, kontaktirali smo njega i on nam je rekao da uzmemo uput i da odemo u Tiršovu, što smo mi i uradili – kaže tata Stevan koji je bio spreman sve da učini za svoju kćerku samo da joj pomogne.
– Kada smo otišli tamo tek su onda krenule ozbiljnije malo analize i skroz ozbiljnije priče – kaže Janin tata.
– Doktor i doktorka su nam rekli da mora hitno da se operiše jer tumor raste – kaže mama Nataša.
Operacija trajala 8 sati
Nataša i Stevan su krenuli rano ujutru put Tiršove kako bi bili tu dok traje operacija. U hodniku su proveli osam sati.
– On je već bio u sali i mi smo osam sati čekali ispred operacione sale, u hodniku. Kad se završila operacija, onda nas je doktor odveo u svoju kancelariju i objasnio da je tumor bio 450 grama, da se nikad u životu nije susreo s tim, da su morali da je isijeku naprijed, da je isijeku nazad, da kad su ga stavili na vagu, da je bio toliko. Rekao nam je da je tumor sve pritiskao, da je pritiskao jajnike, pritiskao bešiku koja je bila kao savijen papir, kao da ste zgužvali papir, i rekao je: “Molite se Bogu samo da se ona probudi iz anestezije”. Te riječi nikad neću moći da zaboravim – kaže hrabra majka Nataša prisećajući se najtežeg trenutka u životu.
Nakon te operacije uslijedila je još jedna jer se “na snimku vidjelo da je nešto ostalo na kičmi, međutim, ustanovljeno je da je to masno tkivo”.
– Što se toga tiče, tumor je odstranjen, međutim, on je ostavio mnoge neke druge posljedice. Ne može sama da piški, desna nogica se nije razvila lijepo, kraća je trenutno za tri i po centimetara. Ne može da pomjera prstiće na desnom stopalu, stopalo je manje. Znači, mnogo stvari tu ima tek da se riješi, ali najveći problem je to što ona ne može samostalno da piški. Na svaka 3 sata joj se stavlja kateter, tako da, trenutno radimo na tome, to je najveći problem. Nakon toga imamo u planu početkom sljedeće godine, da ide na intervenciju na kojoj će da se produži njena nogica – kaže tata Stevan.
Objašnjenje zašto je došlo do toga da Jana ima tumor Stevan kaže da “jednostavno, ne postoji”.
Za Janin problem kako kažu njeni roditelji ne postoji zvanično lijek.
– To se zove neurogena bešika. Ali, kako su nam objasnili u klinici, medicina konstantno napreduje, tako da postoji vjerovatnoća vremenom da se možda dođe do rješenja. Ali, oni, uz pomoć tih terapija njihovih imaju jasan cilj, u naredne dvije godine ona makar dva puta dnevno samostalno da piški. Jer ona za dvije godine bi trebala da krene u školu – kaže Stevan.
Vesela djevojčica
Jana ima i starijeg brata Veljka sa kojim se veoma lepo slaže.
– Lijepo se igramo, družimo se – kaže Janin brat koji ima devet godina i koji Jani, kaže mnogo toga povlađuje. Uče zajedno engleski, a Jana najviše voli da plešu.
Uz Janu je tu uvijek i njena baka, a obje uživaju da provode vrijeme zajedno.
– Nas dvije zajedno gledamo crtane, zatim Nacionalnu geografiju, to najviše voli. Pričamo dosta i zajedno mijesimo kolače i kiflice i jednostavno se družimo – kaže Snežana i dodaje:
– Pričamo o svemu. Ona mene pita i o životu. Zadnje pitanje njeno je bilo: “Bako, hoću li ja da budem kao ostala djeca, da trčim?”.
Baka kaže da je Jana uporna, svoja i da ne voli da joj se naređuje, ali da je i mnogo umiljata.
Janin osmijeh, kažu mama i tata za njih predstavlja “sve u životu”, ekipa emisije je uspjela Jani da izmami osmeh na lice kada je ugledala bicikl koji je željela. Ukoliko ste u mogućnosti pomozite Jani slanjem sms poruke 106 na 2407, piše Blic.
Bonus video
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu