Privredna preduzeća, na čijim krovovima niču solarni paneli za proizvodnju struje za vlastite potrebe, još uvijek su rijetki.
U većini slučajeva, bar na prvom koraku, izgradnju ovih solarnih elektrana “pogurala” je Evropske unija, kroz svoje projekte. Ubrzo bi se ispostavilo da su uštede tolike, da se privrednicima itekako isplati da u solarne elektrane ulažu vlastiti novac.
Osim što uštede stotine hiljada maraka za struju, privrednici na ovaj način čuvaju prirodu i doprinose dobrobiti zajednice.
Pokazuje to i primjer Mesne industrije “Madi” iz Tešnja.
Ova firma, na tržištu posebno prepoznatljiva po piletini i proizvodima od piletine, u posljednje 3 godine je poznata i kao kompanija koja ima jednu od najvećih solarnih elektrana za vlastite potrebe u BiH.
“Sunčana” struja, koju sami proizvedu, čini njihov proces proizvodnje znatno jeftinijim i konkurentnijim, ali i ekološki odgovornim.
Doprinos očuvanju životne sredine ogleda se u tome, što je, korištenjem sopstvene solarne energije, ova kompanija smanjila zagađenost ugljen dioksidom (CO2) za oko 1.800.000 kilograma godišnje.
To je, otprilike, kao da koriste 700.000 litara benzina manje. Poređenja radi, da bi se neutralizovalo ovakvo zagađenje, potrebno je 80 hektara šume.
Sve je počelo 2020. godine, tokom korona pandemije, kada su odlučili da krizu iskoriste kao priliku.
– Na tržište nismo mogli uticati, ali smo odlučili da poradimo na optimizaciji troškova poslovanja – objašnjava Mirel Dedukić, komercijalni direktor kompanije, koji je i projektni menadžer tima za optimizaciju.
Troškovi manji za 50 odsto
S obzirom na to da je trošak električne energije jedan od najvećih troškova poslovanja u ovom preduzeću, nije bilo teško sabrati dva i dva i zaključiti da valja poraditi na tome. Ali, kako?
Dedukić kaže da je na ideju za postavljanje solarnih panela u preduzeću došao iz vlastitog iskustva, jer posjeduje vlastitu solarnu elektranu.
Direktora kompanije Maida Jabandžića, inače otvorenog za nove inovativne ideje, nije trebalo mnogo ubjeđivati.
– Naša proizvodnja je vezana za temperaturne režime. S obzirom na to da najviše struje trošimo za hlađenje, tokom najtoplijih dana, a da upravo u takvim, sunčanim danima, solarne elektrane proizvode najviše struje, jasno je da je to dobitna kombinacija za nas – kaže Jabandžić.
Da hrabre prati sreća pokazalo se, kada je, upravo u vrijeme dok su u “Madiju” smišljali kako da “zatvore finansijsku konstrukciju” za svoju prvu solarnu elektranu, raspisan javni poziv za mesne industrije u sklopu “EU4AGRI” projekta Evropske unije.
Projekat “Podrška EU za konkurentnost poljoprivrede i ruralni razvoj u BiH”, poznatiji pod skraćenicom EU4AGRI, u “Madiju” su prepoznali kao priliku koja se ne smije propustiti.
Odmah su krenuli u akciju, angažovali konsultante, i u rekordnom vremenu “spakovali” prijavu koja je dobila – maksimalan broj bodova.
Tako je, uz pomoć “EU4AGRI” od 351.000 KM, 2021. godine “rođena” prva solarna elektrana kompanije “Madi” snage 1.000 kilovata.
Tada su na krovovima proizvodnih pogona kompanije instalirani prvi solarni paneli, na površini od 5.500 kvadrata.
Poučeni dobrim iskustvom, odlučili su da naredne, 2022. instaliraju još jedan “paket” solarnih panela, snage 1.000 kilovata, što su finansirali isključivo iz svojih sredstava.
Vrijednost ukupne investicije je 1,5 milion KM, za sada.
Jer, plan je da se napravi još jedna solarna elektrana od 1.000 kilovata. Ako je nešto dobro, ne treba odustajati.
Za sada proizvodnjom vlastite sunčane energije za vlastite potrebe, “Madi” ima uštedu od 35 odsto, kada su u pitanju troškovi električne energije. Kada, trećom fazom, zaokruže taj proces, ušteda će biti nevjerovatnih 50 odsto.
– To je maksimum koji, na ovaj način, možemo ostvariti – kaže direktor Jabandžić.
Dodaje da, ne samo u oblasti energetske efikasnosti i energetske nezavisnosti, nego i u drugim oblastima, nastoje da prate standarde Evropske unije.
Ko su favoriti vlasti?
Ekolozi dodaju da su i građani i privredna preduzeća mnogo spremniji da prate evropske standarde, nego vlasti u BiH.
Kako ističe Vladimir Topić, koordinator programa”Energija i klimatske promjene” u Centru za životnu sredinu Banjaluka, u Republici Srpskoj postoji samo 50-tak takozvanih “prosjumera”: domaćinstava koja proizvode struju za svoje potrebe.
– A koliko je interesovanje za izgradnju malih solarnih elektrana, najbolje je pokazao javni poziv, koji je u decembru prošle godine raspisao Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost RS. Navala je bila tolika da je konkurs zatvoren prije roka – kaže Topić.
On ističe da su male solarne elektrane u malim i srednjim preduzećima, koje proizvode struju za vlastite potrebe, spas za prirodu. One ne “zauzimaju” površine značajne za prirodu, nego su instalirane, najčešće, na krovovima proizvodnih pogona, a istovremeno smanjuju emisiju ugljen dioksida.
-Iako je ovo, takoreći, dobitna kombinacija, vlasti, pogotovo u Republici Srpskoj favorizuju velika preduzeća, koja proizvode struju da bi stekla profit, a pri tom ugrožavaju prirodu – zaključuje Topić.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu