Preselile su se u Niš, a pošto su troškovi života i studija ovdje dosta skuplji nego u Ukrajini, primorane su i da rade. Posao su našle u lokalnom kafiću kao šankerice i konobarice, a kako kažu, srpski polako uče uz kolege i goste.
Do sada su naučile da kažu: “dobar dan, zdravo, dobro jutro, dobro veče…”, ali i “izvini i volim te”.
– Mogu da kažem “ćao”, “zdravo, dobro veče, dobro jutro, dobro veče, ništa, izvini, molim te, volim te… – kaže Prešs Cidera za “Jutro na Blic”, koju su ovdje prozvali Dragica od milošte.
Za Niš nikad nisu čule
Prije početka rata u Ukrajini kažu da za Niš nisu ni čule, a priznaju da im je najteže bilo da se prilagode klimatskim uslovima.
– Ovdje je hladno, mi nemamo snijeg u Nigeriji. Vrijeme je drugačije, ljudi su drugačiji, jezik je drugačiji…. – kaže Ivon Seuvavu, kojoj se Srbija posebno dopada. Kao ni mnogi drugi stranci, ni one nisu ostale imune na domaću kuhinju.
Kako kažu, od hrane posebno im se dopada pljeskavica, a burek mogu svako jutro da jedu, a tu su i ćevapi, koje posebno vole. Pored domaće kuhinje vole da pojedu i sendviče i girose, kao i picu.
Porodica im mnogo nedostaje, pa skupljaju novac za kartu, da ih ponovo vide,
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu