Drugi pucanj je nije pogodio, a ni ona mu, uz par opaski, nije ostala dužna.
Kako je objasnila, odmah je znala da je pucanj bio iz vazdušne puške jer je kao mlada učestvovala u radničkim sportskim igrama.
– Nekada smo išli u streljanu, a u školi smo gađali iz vazdušne puške i ja sam zato mislila vazdušna puška je, metak me pogodio pa je otišao. Međutim, doktor je rekao da su to meci nove generacije i da imaju neki klin. U kost mi se zabo i sad čekam, doktor kaže izaći će, ali kad ne znam – priča nam Zdravka kojoj je metak i dalje u ruci.
U momentu kada je pogođena, u neposrednoj blizni djeca su igrala fudbal, priča ona. Iako su njene komšije ranije čule pucnjavu i viđali mrtve golubove, žrtve pucača, Zdravka kaže da ona do sada tako nešto nije iskusila. Ranije nisam čula ništa, ali da tako prođeš i da ti se desi… – i dalje ne vjeruje šta ju je snašlo.
Ona dodaje i da uopšte nije sigurna kako je do svega ovoga došlo, ali da svakako nije prijatno.
Možda je slučajno, možda je namjerno, možda je bilo dobro dijete pa ga je mama nagradila sa vazdušnom puškom – po malo je i ironična Cvetanovićeva.
Kako ističe, iako je od samog incidenta prošlo izvijesno vrijeme ona se i dalje plaši za svoju bezbjednost.
Ne idem uopšte tuda, ako idem onda zaobilazim. Nadam se da ne može iz neke druge zgrade da pogodi i nimalo nije prijatno – navodi.
Mada nije pretrpjela teške povrede, pogođena ruka i nije u najboljoj funkciji. Kako naša sagovornica objašnjava otežano obavlja svakodnevne radnje.
Ruka baš nije u najboljoj funkciji, ne baš ruka nego prsti. Ne mogu najbolje da se obučem, ako me leđa zasvrbe ne mogu da se počešem, te najprostije radnje. Kad kucam poruku, Vuk Karadžić da vidi rekao bi vrati se djevojko u prvi razred – našalila se Zdravka.
I pored toga što je vedra i živahna, ovu baku i dalje zastrašuje činjenica da se napadač nalazi slobodi, ali i da je gotovo nemoguće utvrditi ko je on. Idem i razmišljam da li me je vidio i kao “Ajde ponovo ovu babu da zafrkavam” – dodaje ona.
Kako kaže, da vidi napadača pitala bi ga samo jedno pitanje. Pitala bih ga samo zašto, zašto jednog vrapca da ubiješ šta ti je uradio. Ajde za vrijeme rata su jeli vrapce. Ne razumijem ni te roditelje koji su kupili pušku djetetu – kaže Zdravka.
– Kada sam šetao oko zgrade primijetio sam veći broj mrtvih goluba sa prostrijelnom ranom. Često se čuje kako puca, tamo gdje je komšinica pogođena i djeca se igraju, nimalo nije prijatno, ali mi nikako ne možemo da saznamo ko je u pitanju. Sumnja se na par ljudi, ali oni ne žive u mom ulazu – kaže upravnik za Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu