Tokom 2016. godine preselila sam se sa majkom i bratom na Maltu. Htjeli smo da promjenimo državu i da vidimo kako ćemo se snaći van granica naše zemlje. Ubrzo smo shvatili da je upravo ova zemlja ono što smo htjeli, pa smo tako odlučili da ostanemo tamo – počinje priču za Blic Jelena.
Otac je ostao u Srbiji, a brat i ona su živjeli sa majkom. Otac je preminuo 2018. godine i oni su ostali samo sa majkom, koja im je sve na svijetu.
– Krajem januara ove godine odlučila sam da dođem u Srbiju da produžim pasoš koji mi je potreban za obnavljanje radne vize, ali i da, naravno, posjetim rodbinu i prijatelje koje rijetko viđam. Sjela sam u avion i pod utiskom krenula put Srbije, ali nisam znala da ću ovdje ostati sedam mjeseci. Uživala sam u društvu prijatelja i porodice, i čekala momenat kada ću se vratiti nazad kod majke i brata. Svakodnevno sam bila u toku s dešavanjima u svijetu i pratila situaciju sa korona virusom, ali nisam ni slutila da ću upravo zbog te pendemije ostati zarobljena u Srbiji – priča mlada Šapčanka.
– Nekoliko dana prije mog leta za Maltu u Srbiji je proglašeno vanredno stanje. Nadala sam se da će sve ubrzo biti u redu, jer imam rok do kada moram da se pojavim na Malti i produžim vizu. Jedino o čemu sam tada razmišljala bila je moja radna viza, i rok koji moram da ispoštujem, sve mi je slutilo na to da ću upasti u još veći problem i ostati bez vize, za koju smo se moja porodica i ja godinama borili – priča Jelena.
Jelenine slutnje su se obistinile.
– Kako su dani prolazili, vidjela sam da će se moje slutnje obistiniti i da ću ostati bez vize; tako je i bilo. Zbog pandemije sam ostala bez vize za koju sam se toliko borila, sada sam ovdje u svom rodnom gradu, ali bez moje majke i brata koji su mi najveći oslonac. Jednostvno nisam navikla na život bez njih dvoje, ja imam samo njih – govori Jelena.
– Situacija u kojoj sam se našla je moj najveći problem, ali moram da budem iskrena i kažem da sam zahvalna Bogu što mi je porodica živa i zdrava. Svakog dana se pitam kako je ljudima kojima je korona oduzela najbliže. Svi smo u velikom problemu, situacija je sve gora, dok neki od nas zatvaraju oči i prave se da se ništa ne dešava. Budimo pametni i složni, čuvajmo jedni druge. Ja znam, da ću moju porodicu vidjeti kada sve ovo prođe, ali šta ćemo sa ljudima koji su ostali bez najbližih. Budimo svesni onoga što nam se dešava i štitimo jedni druge, a ja se nadam da će sve ovo uskoro proći i da ću napokon da zagrlim moju Danijelu i mog Aleksandra – završava svoju priču za Blic Jelena Mihajlović.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu