Uz savjete nutricioniste možete da izbjegnete i gojenje i potencijalne zdravstvene probleme koje neumjerenost u ishrani može da donese. I ta neumerenost je opasnije nego što mnogi misle.
Kako doskočiti prejedanju?
– Imamo i po zimskom vremenu dovoljno uslova da budemo fizički aktivni i da prošetamo i da možda uradimo neku vježbu u toku dana, po kući. Jednostavno da održavamo taj neki balans i tokom zime. Ako idemo na dvije slave u toku dana, na jednu da odemo, na primjer, za vrijeme ručka, a drugu za vrijeme večere. Ako je to neizvodljivo, onda kad smo na slavi i treba da ispoštujemo domaćina, da kada izaberemo šta ćemo da jedemo, da manju količinu hrane stavimo u tanjir. Poslije toga, ako imamo mogućnosti, malo da prošetamo, ako ne, onda sutradan da se vratimo na normalnu, balansiranu raznovrsnu ishranu i da pojačamo malo šetnju ili neku fizičku aktivnost – objasnila je nutricionistkinja Sanja Đurić za RTS.
Praksa je pokazala da je tokom praznika pojačan broj ljekarskih pregleda. Ukoliko osjetite određene tegobe u stomaku poput grčeva, važno je da se javite ljekaru, kako bi se isključila mogućnost trovanja.
– Ako se baš prejedemo, malo kisele vode, sode bikarbone može u prvi mah da nam pomogne u toj priči, takođe i šetnja. Preventivno ne bi bilo loše da ne unosimo tečnost pola sata prije, za vrijeme i pola sata poslije obroka. To će nam malo zaštititi digestivni sistem i neće dovesti do nadutosti i lošeg varenja -preporučuje.
Kalorična “jaka hrana” negativno djeluje na krvne sudove, pa se često u ovom periodu javlja povećan broj infarkta ili moždanih udara. Osobama sa kardiovaskularnim problemima savjetuje se redukcija ishrane:
– Da se biraju namirnice sa nižim sadržajem soli. Prilikom kuvanja namirnice ne treba soliti, nego na kraju pripreme jela, pošto svaka namirnica u sebi ima određenu količinu soli, dodati začin na kraju kuvanja jela, posoliti po ukusu – dodala je.
Bliži nam se početak božićnog posta (28. novembar). Kako se pripremiti za takav način ishrane?
– Post je savršeno vrijeme da promijenimo neke navike u ishrani, da ako nismo uobročeni, imamo redovne obroke. Ista pravila važe: da imamo balansiranih pet obroka u toku dana, da razmaci između obroka traju dva do tri sata. Naravno, da ne miješamo neke složene ugljene hidrate u toku obroka, jer često znamo da pojedemo pasulj uz hljeb i to nam jednostavno malo povećava energetsku vrijednost i duplira nam neke vrste makronutrijenata u tom obroku. Dakle, da opet akcenat stavimo na sveže voće i povrće – savjetuje nutricionistkinja.
Dalje je dodala:
– Sada imamo i kiseli kupus i turšije koje su odlična hrana za naše dobre crijevne bakterije. Ova hrana ima dovoljno vitamina C, vitamina B12, vitamina E koji je jako koristan za naš kardiovaskularni sistem – naglasila je.