Odgovor na pitanje da li je bolje da se kazaljke na satu uopšte ne pomjeraju dali su u emisiji “Uranak” na K1 televiziji prof. dr Miloš Banjac sa Elektrotehničkog fakulteta i Slobodan Bubnjević iz Instituta za fiziku i urednik portala “Nauka kroz priče”.
– U Republici Srbiji važi zakon o mjerenju vremena koji kaže da se poslednjeg vikenda u oktobru sat pomjera. Imamo zakon koji nije promijenjen i moramo da ga poštujemo. Ne toliko davno se u Srbiji vrijeme mijenjalo ukazom Vlade. Svake godine se donosila nova odluka. Dok se zakon ne promeni, pomijeraćemo sat – istakao je Slobodan Bubnjević u “Uranku”.
Mnoge debate su se vodile u prethodnom periodu oko pomijeranja sata. Ljekari i ljudi koji su su u vezi sa medicinom govorili su da treba ukinuti pomijeranje sata, jer postoje izvjesne blagodeti od toga, dok su oni povezani sa tehničkim naukama zagovarali da situacija oko toga ostane nepromijenjena zbog evidentnih ušteda. Debate su vodile i do velike ankete u EU. U anketi je učestvovalo više ljudi sa sjevera Evrope, a manje sa juga. Ispostavilo se da ukazno vrijeme mnogo više pogoduje zemljama koje su na jugu Evrope. To je isto faktor koji utiče.
– Mi smo mnogo više pogođeni odustajanjem od ukaznog vremena nego Finci jer su oscilacije u osunčanosti kod njih bitno drugačije nego kod nas. Finci imaju dramatične promjene u toku godine, pa im ova promjena dodatno komplikuje život. Tamo je nepopularno ukazno vreme. Skandinavija je za to da se ne menja vreme – objasnio je Bunjević.
Bubnjević je dao svoje mišljenje i kada je reč o analizi efekata pomjeranja vremena.
– Rusija je odustala odmah jer su zemlja sa više časovnih zona. Kada su oni odustali i drugi su odustali. Sve studije koje znamo o uticaju na ljudsko zdravlje su zapravo sa sjevera Evrope. Evropska komisija ima jedan dokument koji u međuvremenu zahtijeva da se uradi velika analiza efekta ovih mjera koje bi bile preduzete. Ta priča je praktično cijelu inicijativu stavila u neku vrstu birokratske blokade. Što se nas tiče, mi imamo naš zakon i po tome se vodimo – rekao je urednik portala “Nauka kroz priče” u “Uranku” na K1 televiziji.
Da li postoji ušteda energije?
Dr Miloš Banjac je pričao o uštedama koje bi imali, ali i o promeni srednje evropske zone merenja vremena. On smatra da bi sa tehničkog aspekta uštede energije bilo bolje da zadržimo letnje računanje vremena.
– Radi se o tome da 1983. godine kada smo prihvatili promjenu vremena i to srednje evropsko vrijeme mi smo ušli u zonu zemalja od Španije do Srbije, a to su praktično dijve vremenske zone, dva sata su u pitanju. Razlika između vremena u Beogradu i vremena u Madridu, “pravog vremena” bi trebalo da bude nekih sat i po ako gledamo po izlasku Sunca. Nama Sunce sada izlazi u sedam, a u Madridu u pola devet. Pomjeranjem sata unazad, vraćanjem na zimsko vrijeme, nama će Sunce izlaziti u šest sati, a u Madridu će izlaziti u pola osam. Njima to odgovara iz energetskog razloga jer će veći dio dana imati prirodnu svjetlost gdje se oni aktivno bave nekim aktivnostima ili idu na posao. U našem slučaju mi ćemo u početku imati dobro pomijeranje, ali će nam sunce i ranije zalaziti, a to sve će se promeniti već od sledeće nedelje. To će nam uskratiti dnevnu svejtlost koju ćemo morati da nadoknadimo veštačkom svetlošću, a to znači veću potrošnju električne energije – ističe Banjac.
– Tehnička struka kaže da bi bilo bolje da pređemo u ovaj dio istočnoevropskih zemalja računanja vremena. Da ne pripadamo zoni od Madrida do Beograda, nego da se priključimo Atini. Tu je i inicijativa Makedonije da uđe u tu zonu plus dva računanja vremena, a ne plus jedan kakva je praktično Evropa. Atina, Sofija, pribaltičke republike, to je po sadašnjem vremenu sat unaprijed – rekao je prof. dr Miloš Banjac.
Koji se sve problemi javljaju
– Urednik portala “Nauka kroz priče” u emisiji “Uranak” na K1 televiziji je pričao i o ključnom problemu. Srž problema je to što smo kao društvo poslednjih 200 godina navikli da funkcionišemo tako što imamo vrijeme kada idemo na posao, kada počinju emisije, kada počinje škola. To je fiksirano vreme. U prošlosti ljudi su gledali kada izlazi sunce i tada su počinjale aktivnosti. Naše aktivnosti usklađujemo ne sa prirodnim procesima nego imamo zadato vrijeme kada obavljamo aktivnosti. Pošto smo se dogovorili da ovako to radimo onda ovim načinima pokušavamo to da prilagodimo – ističe Bubnjević.
Promjene koje utiču na organizam
– Jedan dio medicinske struke je ukazivao na to da svaki organizam prati prirodni ciklus. Kada prosto pogledate prirodu, organizmi imaju način da prate svoj dnevni sat. Kada im pomjerite taj sat, nastanu izvjesni problemi. Pokazalo se zapravo da tog vikenda, kada se pomjera vreme, dolazi do povećanog stresa i više se poziva hitna pomoć. Izvjestan broj eksperata je ukazivao na to da, ako dobar dio godine živite u mraku, posebno mlađa populacija kojoj treba D-vitamin, imate veći pritisak na organizam tokom cijele godine nego što ste izloženi stresu taj jedan vikend kada vam je teško da ustanete ili malo duže spavate – ističe Bubnjević.
– To je klasično pitanje procjene rizika, šta je veći problem da imate tu vrstu stresa ili ne. Neke stvari dominantno zavise od djelatnosti kojom se neko bavi. Ljudi koji se bave poljoprivredom, a vezani su za stočarstvo, osjećaju posledice jer se životinje teže adaptiraju na tu promenu u tom vikendu, to im menja neke ritmove u ekonomiji. Oni su više zagovarali da dođe do ovih promena. S druge strane u savremenom načinu života ljudi su podsjećali na sljedeću činjenicu, da ako nemamo ukazno vrijeme ljeti, gubićemo sat vremena svjetlosti, a ne trošimo energiju na hlađenje zato što je ujutro temperatura vrlo visoka. U tom smislu ukazno vreme dovodi do izvjesnih ušteda – rekao je Bubnjević u “Uranku” na K1 televiziji, prenosi Telegraf.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu