Dok smo krenuli iz Marijupolja za Zaporožje, bilo je malo ljudi na ulicama, nije bilo redova na bankomatima, a posljednja benzinska stanica na odlasku nije radila – bila je potpuno bez goriva. Koristili smo hotel u Zaporožju kao bazu dvije nedjelje. Tamo smo se spremili i napravili obrok za našu sedmočasovnu vožnju do Kijeva – počeo je svoju ispovijet Ovaj novinar.
Dalje je nastavio:
– Osoblje hotela u kome smo odsjeli bilo je srećno i brbljivo. Bili su to ljudi sunčanog raspoloženja, koji su pošteno radili – čak i kada je nebo bilo olovno sivo. Ali bilo je jasno da se nešto promijenilo.
Jedan od menadžera mi je prišao i rekao: „Jesi li ti CNN?“
“Da, da li je sve u redu”, odgovorio sam.
“Da, naravno, željeli smo da budemo sigurni da ste imali dobar boravak. Ali takođe da vam kažem, jeste li čuli za Černobilj?”
Dalje mi je rekao da mu je opština Zaporožja rekla da njihova voda već pokazuje veće tragove radioaktivnosti nakon borbi i zarobljavanja ruskih snaga. Rekao sam, čuli smo, i nadao sam se da hotel ima rezervne rezervoare za vodu – imaju.
Ali na recepciji, žena koju sam viđao svaki dan nije me pozdravila kao ranije. Samo je gledala u kompjuter sa suzama u očima. Najgori trenutak došao je kada se Olga Konovalova, moja koleginica, oprostila od roditelja u holu hotela. Grlili su se – njeni roditelji su očigledno bili zabrinuti dok ona hrabro “pokriva” ono što će nesumnjivo biti odlučujući trenutak u njenom životu.
Loše sam se osjećao što sam rekao da moramo da idemo. Ali okrenuo sam se njenoj majci i rekao: „Sve će biti u redu“. Izgovorio sam herojsku ukrajinsku frazu „Slava Ukrajini“. Na ovu frazu se obično burno odgovori: „Geroiam Slava“ (slava herojima), što je ona i učinila… ali ta uzbudljiva fraza imala je drugačiji osjećaj kada gornja usna zadrhti i suza udari u obraz.
To mi rezimira koliko se toga promijenilo — ne samo u Zaporožju već i u cijeloj zemlji za 48 sati – rekao je Novinar, prenosi Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu