Još nestvarnije je da su desetine osumnjičenih u konkretnim slučajevima bez problema prolazili poligrafska ispitivanja, koja suštinski ne mogu biti materijalni dokaz, ali mogu poslužiti u realizaciji uspješne istrage.
Samo porodice ubijenih znaju kakav je to bol kada živite u sistemu bez pravde i nade da će krvnici biti kažnjeni barem simboličnom presudom.
Banjalučki penzioner Omer Kreso samo je jedno ime na spisku od preko 20 imena i prezimena ubijenih nakon 1995. godine na području banjalučke regije.
Slučaj banjalučkog penzionera samo je jedan od mnogih u kojima se zbog zastare donose tužilačke odluke o obustavi istrage.
Kakav poraz pravde, a da niko nije pozvan na odgovornost.
Zdrav razum kaže da je nemoguće da se na ovako maloj površini sa par stotina hiljada stanovnika počini toliko ubistava, a da identitet ubica ostane nepoznat.
Sa druge strane, sve je moguće u trulom i nakaradnom sistemu u kojem caruju nepotizam i korupcija.U ovakvom sistemu je sve dozvoljeno, a očekivati pravdu je iluzorno.
Samo oni rijetki koji su spremni da dobar dio života provedu u borbi za ono što im po zakonu pripada i da u toj borbi izgube veliki dio sebe, mogu se nadati kakvoj takvoj pravdi.
Na sreću sistema, većina ne želi da se bori, dok ih nepravda lično ne pogodi.
Zar postoji veća nepravda i crveniji alarm u nekoj zemlji od desetina ubica koje nije stigla zaslužena kazna?
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu