Priča o tome počela je još u njegovom djetinjstvu, kada je fasciniran kulturom ove zemlje silno želio da upozna nekog pripadnika japanskog naroda, a potajno je priželjkivao i da pronađe devojku baš sa Istoka. Ta mu se želja ostvarila, i sada su u braku i imaju dijete.
Sticajem nesrećnih okolnosti Nikola je pre par godina, umjesto na kruzer, otišao da radi na Maltu i brzo se zaposlio u jednom restoranu.
– U svakodnevnim izlascima sam upoznavao ljude iz raznih dijelova svijeta. Ali u restoran u kom sam radio je dolazilo dosta Japanaca i oduševila me je njihova kultura i ponašanje. Pa sam odlučio da pokušam da nađem djevojku iz Japana i ostvarim sebi želju. Na dan kada je trebalo da imam slobodan dan, koleginica me je pitala da radim umesto nje i pristao sam. Nakon što sam otvorio restoran došla je ona za vrijeme ručka, djelovala je veoma pristojno. Imao sam običaj da flertujem sa devojkama kada završe sa ručkom ili večerom, ja im ponudim piće na račun kuće, i pokušam da je pozovem da izađemo. Tako je bilo i sad – ispričao je Nikola.
Njegova tadašnja simpatija, a današnja žena Hiromi Nišimura Nešić, na Malti je bila sama i u potrazi za novim poslom, pa je slobodne dane pristala da provede sa njim i, ako je suditi prema epilogu – nimalo nije pogriješila.
-Njoj je ostalo još pet dana boravka na Malti. Preko dana sam radio, cijele noći smo bili zajedno, nisam spavao. Išli smo brodom na obližnja ostrva, proveli nevjerovatnih sedam dana zajedno, a ja sam bio siguran da tu postoji nešto više od dobrog provoda. Došao je dan kad je trebalo da se vrati kući, nisam mogao da uzmem slobodan dan da je ispratim na aerodrom, pa sam je pozvao da prije polaska dođe u restoran, ručala je i popili smo čašu vina, i počela je da plače a i ja sam, skupila je snage i otišla. Dobio sam poruku da je na aerodromu, da još uvijek plače i zahvaljivala se na vremenu koje smo provodili zajedno, i da želi da budemo zajedno. Kada je stigla kući, ostali smo u kontaktu, i to stalno, vremenska razlika je osam sati, a mi smo se čuli dva puta dnevno rekao je – Vranjanac.
Kako Hiromi nije mogla da se vrati na Maltu, a Nikola nije mogao da dobije potrebna dokumenta da ostane u Japanu duže od tri mjeseca, vratio se kući u Srbiju i za samo nekoliko dana poletio u Tokio da iskoristi sve vreme koje ima.
– Nakon leta od 24 sata stigao sam u Tokio, a nisam bio svjestan gdje sam stigao. Bili smo presrećni ali nakon 10 dana je došlo vreme da upoznam njene roditelje, gledali su me kao da sam čudak sa druge planete, mada Japan i jeste druga planeta. Ali su bili uplašeni za svoju ćerku. Kada neko pređe put od 10.000 kilometara zbog devojke, to je najveći gest ljubavi. Djelovali su kao da se neće složiti sa našom idejom, bili smo uplašeni, ali se nismo predali, raspitivao sam se za posao, počeo da učim njihov jezik. Jednog dana spremio sam večeru i pozvao ih da dođu. Kada su videli koliko se trudim, bilo im je lakše iako su i dalje bili skeptični. Ali dokazali smo da mi to možemo, i oni su pristali – prisetio se tada Nikola najbitnijeg susreta.
Nakon nešto više od mjesec dana ovaj neobični par se i vjenčao, ali birokratija je nakratko pauzirala njihov zajednički život. Zbog isteka vize od tri mjeseca, Vranjanac je morao da napusti suprugu i vrati se u Srbiju da produži dokumenta i dobio ih je – baš u trenutku kada su se granice jedna za drugom zatvarale zbog korona virusa.
– Bili smo tužni, ali smo znali da ću se vratiti za tri meseca. Vratio sam se u Srbiju ali sam ubrzo ponovo otišao na Maltu kako bih radio ta tri mjeseca, koliko moram da čekam vizu. Čim sam stigao na Maltu, počeli su problemi sa korona virusom. Viza mi je stigla nakon samo mjesec dana, ali su u istom danu zatvorili sve granice zbog korone. Sada imam vizu, ali sam zarobljen na Malti, tako da naša priča još uvek nije gotova. Ali očekujemo uskoro otvaranje granica i početak našeg zajedničkog života – rekao nam je tada Nikola.
U međuvremenu, njegova ljubavna priča je dobila najlepši mogući epilog. Čim su mjere ublažene krenuo je put Tokija i konačno započeo dugo očekivani zajednički život. Par je kupio stan na kredit, a u otplati im, kažu, pomaže i država.
– Najljepše što nam se desilo jeste sin Rio. Hiromi je ostala trudna, porodila se 17. jula. Dobili smo pomoć sa svih strana i novčanu i svaku drugu. Ja radim, jer žene ovdje ne rade kada osnuju porodicu. Živimo od jedne plate koja je sasvim dovoljna za normalan život porodice”, ispričao je Vranjanac nedavno za “Telegraf”.
Najveći problem im je bio odabir imena za dijete. Danima su pretraživali, čitali knjige…
– Da je djevojčica bila u pitanju, bilo bi lakše, ali ovako za dečaka ima samo par imena. Željeli smo da se prilagodimo i Srbiji i Japanu, pa smo odabrali ime Rio. Kada se Hiromi porodila, prijatelji su me zvali da idemo u bar, ja sam želeo da častim i tamo su mi cijepali košulju. Osjećao sam se kao da sam u Srbiji, ali za mjesec dana idem u domovinu sa Hiromi i Riom Nešić. Radujemo se tom putovanju, svi nas željno isčekuju – zaključuje Nikola, prenosi Blic.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu