U intervjuu za Srpskainfo, Mitrović tvrdi da nije u pitanju samo visina plate, nego odnos prema radnicima i njihovim pravima.
– Protest radnika je česta pojava u društvu u kome postoje nagomilani problemi i izostanak socijalnog dijaloga. Mnogi smatraju da u javnoj upravi cvjetaju ruže, da su plate na zadovoljavajućem nivou, da se prava radnika poštuju, ali realnost je u značajnoj mjeri drugačija. Radnici, a ne politički podanici, se nalaze u nezavidnoj poziciji. Često su izloženi različitim uznemiravanjima, šikaniranjima i isključivanjima iz procesa rada i donošenja odluka. Osim ovih problema kojih je svakim danom sve više, u 21. vijeku u javnom sektoru se suočavamo sa neuplaćenim doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje i nepoštovanju prava na zdravstveno osiguranje i zdravstvenu zaštitu, što je nezamislivo u iole uređenom sistemu vladavine prava – dodaje Mitrović.
Kao jedan od osnovnih razloga za proteste radnika republičke uprave, ministarstva unutrašnjih poslova i radnika u oblasti zdravstva ste naveli nepoštovanje zaključenog Sporazuma sa Vladom RS. Vlada je u više navrata naglašavala da je sve ispoštovano i da su uradili sve što je do njih, te im nije jasno oko čega se sad bunite. Kako to komentarišete?
Nepoštovanje dogovorenog povećanja plata radnicima je dominantan, ali ne i jedini razlog akumuliranog nezadovoljstva radnika. Vlada Republike Srpske kao poslodavac ne vodi adekvatan socijalni dijalog i često jednostrano donosi zaključke da je određeni sporazum u potpunosti ispoštovan. Svaki sporazum je izraz volje najmanje dvije strane, a da li je neki dogovor ispoštovan na način kako je to dogovoreno ili nije, ne može biti jednostrano cijenjeno. Šta više, pojedini predstavnici Vlade se nisu udostojili da u jednoj otvorenoj raspravi diskutujemo o ovim i sličnim temama.
Umjesto dijaloga imamo hvalospjeve o uspješnosti i poštovanju dogovora sa čime kao predstavnici sindikata nismo zadovoljni. Naš stav je da je ovim sporazumom moralo biti riješeno pravo na pravičnu naknadu radnika i pravo na naknadu za topli obrok i regres. Nakon analize sistema plata, rasta prihoda i inflacije, smatramo adekvatnim povećanje plata za minimum 160 KM po radniku.
U zahtjevima ste spomenuli depolitizaciju javne uprave. Šta je tu ključni problem?
Jedan od ključnih problema dobre javne uprave i javnog sektora uopšte je politizacija procesa rada i odlučivanja. Čini mi se da se polako, ali sasvim sigurno gušimo, u partokratiji. Nosioci političkih funkcija i uticaja od nas očekuju da budemo njihova blagonaklona publika bez obzira na koji način se oni ponašali prama našim pravima i slobodama. U poslednjih nekoliko godina evidentan je izostanak kritike i samokritike što nužno vodi ka lošem upravljanju i odlučivanju. O znanju i kompetencijama postaje sve teže govoriti i sve je veći otpor kada se ove teme otvore. I u prethodnom periodu je bilo političkog zapošljavanja, ali se koliko – toliko vodilo računa o zvanju i znanju lica koja su zapošljavana.
Da stvari budu jasnije, mi ovdje ne govorimo o političkim pravcima rada i djelovanja, nego o sitnim partijskim interesima koji urušavaju dignitet cijelog javnog sektora. Ovdje je riječ o partijskom talogu koji se odomaćio u javnim institucijama, lokalnim zajednicama, institucijama socijalne zaštite, bolnicama, organima unutrašnjih poslova i slično. Za apolitičnog radnika u javnom sektoru sve je manje mjesta.
Šta očekujete od navedenih protesta i šta ukoliko vaši zahtjevi ne budu uvaženi?
Protesti nisu cilj, nego jedno od sredstava i načina borbe za radnička prava. To je vid komunikacije, naročito kada druga strana duže vremena ne vrednuje stavove i ne uvažava kritike na svoj račun. Nažalost, mi nemamo kulturu izražavanja nezadovoljstva putem protesta ili demonstracija, pa nas ne čude kvalifikacije da smo protiv određene političke opcije, vlasti ili pojedinaca. Naravno da je politički pritisak na radnike veliki, ali oslobodićemo se i tih okova. Za dostojanstvo se moramo boriti u kontinuitetu, protesti su samo jedna od etapa. U svojim zahtjevima ćemo istrajati i nastavićemo borbu i drugim legalnim metodama. Ujedinjeni smo u borbi za dostojanstvo i poštovanje radničkih prava i sloboda.
Kako ocjenjujete socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje? Nedavno je potpisan Posebni kolektivni ugovor za zaposlene u organima uprave Republike Srpske, u čemu je onda i dalje problem?
Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u republičkim organima uprave učinjeni su određeni pomaci, ali je to samo jedan segment zaštite prava radnika. Još nema naznaka kada će se zaključiti posebni kolektivni ugovor za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave kao i posebni kolektivni ugovor za zaposlene u javnim službama Republike Srpske. Radnici u jedinicama lokalne samouprave su prepušteni samovolji (grado)načelnika, a plate ovih radnika, njihova uvećanja i ostale naknade se isključivo regulišu kolektivnim ugovorom. Situacija se vremenom usložnjava, a stepen ugrožavanja prava radnika postaje sve veći. I ranije su bili veliki problemi u pogledu poštovanja definisanih prava i obaveza koji su rezultirali političkim progonima i uznemiravanjima.
Koji je problem oko prekovremenog rada – nedovoljan nadzor inspekcijskih organa ili nešto drugo?
Regulisanje radnog vremena i njegovo poštovanje je izazov s kojim se suočavaju radnici u oblasti zdravstva, socijalne zaštite i unutrašnjih poslova. U ovim oblastima, obaveze poslodavca koje se odnose na pitanje prekovremenog rada se nedovoljno poštuju. Iako je propisano da će se prekovremeni sati preračunavati u slobodne sate i dane, postoji veliki broj neplaćenih i neiskorišćenih slobodnih dana. U oblasti zdravstva i unutrašnjih poslova, potreba za prekovremenim radom je konstantna i stoga je potrebno da se predmetna materija uredi na način da se prekovremeni rad adekvatno plati.
Takođe, primjetni su problemi i u pogledu nadzora nad poštovanjem propisa u ovoj oblasti, što govori o nepostojanju adekvatnog sistema nadzora i praćenja narušavanja prava radnika.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu