ECB je takođe otkrila i nove mjere za evropske banke.
Dakle, Euribor, stopa po kojoj grupa evropskih banaka jedna drugoj pozajmljuju novac, biće viši za pomenutih 0,75 odsto. Pored toga što će sada pozajmljivanje novca poskupjeti na nivou banaka, povećanje će konkretno uticati i na sve kredite u Srbiji indeksirane u evrima. Mjesečne rate će praktično biti za toliko skuplje.
Profesor emeritus na Beogradskoj bankarskoj akademiji, Hasan Hanić, rekao je nedavno da, iako je ovaj potez predviđen kao mjera da se obuzda inflacija, to uopšte ne mora da znači. Hanić je istakao i to da se sada može očekivati, zbog povezanosti svjetskog finansijskog sistema, da će referentnu kamatu stopu podići i Narodna Banka Srbije, istom ili sličnom stopom kako bi očuvala makroekonomsku stabilnost, prenosi Kurir.
Odgovarajući na pitanje da li će se ovo sve preslikati na evro-kredite u Srbiji, Hanić je odgovorio kratko i jasno: “apsolutno”.
– Povećanje će se osjetiti momentalno na promjenljivim kamatama kredita indeksiranim u evrima, ali će zavisiti od toga koji instrument banka koristi u obračunavanju kamate odnosno da li je to mjesečni, tromjesečni ili šestomjesečni Euribor – zaključuje Hanić.
Jednomjesečni Euribor će tako porasti na oko 1,88 odsto, tromjesečni na oko 2,32 odsto, a šestomjesečni na 2,85 odsto.
Na primjer, ako je neko uzeo kredit od 50.000 evra na 20 godina sa kamatom od 3,5 odsto (u julu kada je šestomesečni Euribor iznosio okruglo nula), onda je njemu rata sredinom godine iznosila 289 evra, a sada kada je Euribor prešao dva odsto ona je 344 evra. Kada se uračuna današnje povećanje od 0,75 odsto, rata će se u tom slučaju popeti na 365,4 evra.
Predstavljen i set mjera za banke
Upravni savjet je takođe odlučio da promeni uslove i odredbe treće serije ciljanih operacija dugoročnog refinansiranja (TLTRO III). Kako su naveli u saopštenju, tokom akutne faze pandemije, ovaj instrument je igrao ključnu ulogu u suzbijanju negativnih rizika za stabilnost cena.
– Danas, s obzirom na neočekivani i vanredni porast inflacije, potrebno je ponovo kalibrisati kako bi se osiguralo da je u skladu sa širim procesom normalizacije monetarne politike i da bi se pojačao prenos povećanja referentne stope na uslove bankarskog kreditiranja. Upravni savjet je stoga odlučio da prilagodi kamatne stope koje se primjenjuju na TLTRO III od 23. novembra 2022. i da bankama ponudi dodatne dobrovoljne datume prevremene otplate – saopštili su iz ECB.
Konačno, kako bi se nadoknada minimalnih rezervi koje drže kreditne institucije bliže uskladila sa Evrosistemom sa uslovima na tržištu novca, Upravni savjet je odlučio da odredi nadoknadu minimalnih rezervi po stopi ECB-ove olakšice za depozite.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu