Ovo je samo teza, za sada ne više od toga. Albanija bi mogla da postane centralna zemlja za privremeno prihvatanje izbjeglica. Predsednik Savjeta EU Donald Tusk i austrijski kancelar Sebastijan Kurc, prvi su predstavili ideju o formiranju centara za potražioce azila u Evropi, ali izvan EU – piše u tekstu DW pod naslovom “Albanija spasava Angelu Merkel?”
U razgovoru za DW na albanskom portparol austrijske vlade Peter Launski-Tifental potvrdio je da se trenutno i sa Albanijom razgovara o formiranju takvog centra.
Endri Fuga, direktor za komunikacije i savjetnik albanskog premijera, kaže međutim za DW da nema nikakvog zahtjeva niti diskusije o tom pitanju. Opozicija u Albaniji to vidi drugačije. Ona čak optužuje vladu da izbjegličkim centrima kupuje brže pristupanje EU.
DW ocjenjuje da se Balkanska ruta koja ide preko Albanije i dalje koristi. Izbeglice dolaze uglavnom preko Sredozemnog mora, ali Italija, Malta ili Grčka više ne žele da ih prihvataju u velikom broju.
A Evropska unija i Njemačka žele da se otarase onih kojima nije odobren azil. DW postavlja pitanje “kakve to ima veze sa Albanijom?”
Navodi se da mala balkanska država leži duž izbjegličke rute i na Sredozemnom moru, odakle dolazi većina izbjeglica koje u Evropu kreću brodovima. Luka Drač ima dovoljno kapaciteta da primi veće kontigente izbeglica. Brodovi sa izbjeglicama koje bi pratili brodovi Fronteksa, mogli bi da pristanu u Draču, a izbjeglice bi potom bile registrovane na albanskom tlu. Ako se ispostavi da nemaju pravo na azil, bili bi direktno vraćeni u svoje zemlje, a potencijalni azilanti mogli bi da budu distribuirani u EU.
DW navodi da je posebno atraktivno za zemlje EU to što Albanija nije dio Unije. U njoj ne važe propisi EU, kao što su Šengenski sporazum ili Dablinski ugovor. Međutim, Albanija je članica NATO i stoga je usidrena u bezbednosnom savezu zapadnih država.
U Albaniji trenutno nastaje anti-teroristički centar Alijanse. Pored toga, na sjeveru Albanije nalaze se visoke planine, što znači dodatnu, prirodnu sigurnost granica. Navodi se da Albanija ima puno iskustva u zbrinjavanju izbjeglica pošto je 1998. 1999. primila i do milion osoba sa Kosova.
DW navodi da je, osim toga, u zemljama Zapadnog Balkana tokom izbjegličke krize 2015. izgrađen značajan kapacitet za prijem migranata. Ti prijemni centri su do sada praktično neiskorišteni, u albanskim medijima cirkulišu brojke o samo nekoliko hiljada ljudi.
Portparol UNHCR za Jugoistočnu Evropu Neven Crvenković potvrdio je za DW da je Albanija od 2017. udvostručila svoje kapacitete. U međuvremenu, ministar unutrašnjih poslova Fatmir Ksafaj vodi niz bilateralnih razgovora u evropskim prestonicama, a juče je bio u Berlinu. Tema razgovora je bila i migracija.
DW odgovara i na pitanje “šta bi EU imala od toga?” i navodi da je za razliku od Libije, Albanija sigurna zemlja na evropskom tlu, ali na vratima EU. Albanija takođe želi da postane članica EU i stoga je spremna da se pridržava standarda Unije, poput ljudskih prava. UNHCR potvrđuje da Albanija dobro tretira izbeglice.
Navodi se da su to sve tačke koje Libija, o kojoj se raspravlja kao alternativi – ne ispunjava. Prije svega, EU tamo ne može da djeluje kao regulatorna vlast. Libija je država bez strukture i lidera.
DW na kraju odgovara i pitanje “šta bi od toga imala Angela Merkel?” i podsjeća da je njemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer na poslednjem sastanku s austrijskim kancelarom rekao da podržava ideju o migracionim centrima van EU. Portparol Njemačke Vlade Štefen Zajbert, s druge strane, to ove nedjelje nije želio da komentariše – zbog specijalnog samita EU koji se održava u nedjelju u Briselu.
Navodi se da bi mogući albanski dil imao ogroman značaj za opuštanje u sporu unutar Nemačke: Albanija bi bilahumano rješenje. I bezbjednosni zahtjevi Zehofera bili bi ispunjeni: kontrolisani postupci za provjeru izbeglica pod nadzorom EU, ali izvan EU. Horst Zehofer bi mogao da bude zadovoljan i to da proda kao uspijeh tokom predstojeće izborne kampanje u bavarskoj. Kriza savezne njemačke vlade faktički bi bila okončana.
DW navodi da bi albansko rješenje moglo da bude korisno i za Albaniju: socijalistička vlada u Tirani pod pritiskom je konzervativnih krugova u Njemačkoj, posebno CDU. Preporuka za samit EU o otvaranju pregovora o pridruživanju sa Albanijom dovedena je u pitanje zbog stvari koje se tiču pravne države. Albanija bi tu mogla da profitira od sporazuma o izbjeglicama, jer bi zemlje EU sigurno veoma rado da se zahvale Tirani za takvo rješenje migracione krize.
U tekstu DW zaključuje se da bi, sve u svemu, to bilo solomonsko rješenje u duhu balkanske poslovice: I vuk sit i ovce na broju, pošto bi ono bilo prihvatljivo za sve: za Evropsku uniju, za Albaniju, ali i za Angelu Merkel i Horsta Zehofera.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.