Desezonirani promet na inotržištu u posmatranom periodu imao je rast od 9,2 odsto, a na domaćem 5,2 odsto.
Posmatrano prema ekonomskoj namjeni proizvoda, najveći procentualni rast desezoniranog prometa od 10,4 odsto bio je kod intermedijalnih proizvoda, a zatim kod kapitalnih proizvoda, gdje je bio devet odsto.
Ukupni kalendarski prilagođeni promet industrije Srpske u martu ove godine veći je za 18,6 odsto nego u istom mjesecu lani.
Kalendarski prilagođeni promet industrije u posmatranom periodu na inotržištu imao je rast od 25,2 odsto, a na domaćem 11,8 odsto.
Ekonomista Stefan Markićević rekao je Srni da je rast prometa industrije Republike Srpske uslovljen porastom industrijske proizvodnje, prvenstveno u prerađivačkom sektoru, a što je direktno uslovljeno procesom oporavka ekonomija u zemljama sa kojima domaća privredna društva imaju poslovne i imovinsko-pravne odnose.
– Oporavak od negativnih efekata pandemije virusa korona traje određeni period i kreće različitim dinamikama, zavisno od zemlje. Sve to direktno utiče na jednu otvorenu ekonomiju, kakva je domaća – naveo je Markićević.
Markićević smatra da će proces stabilizacije tražnje na inotržištima biti nastavljen i da, za sada, ne očekuje neke njene veće poremećaje kao što se to dešavalo zbog uticaja pandemije u ranijem periodu.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu