Površine pod zasadima ovog plavog zlata višestruko su uvećane, a prije četrdeset godina prve veće plantaže borovnica na teritoriji Srbije posađene su na proplancima planine Rudnik.
Jedan od pionira jeste Momčilo Paunović koji je ovo voće posadio prije 16 godina i sada ima površinu od 22 ara.
– Borovnica nije zahtijevna biljka, ono što je neophodan preduslov jeste odgovarajuće kiselo zemljište, sa ph vrijednošću od 4,2 do 5,3. Ukoliko to nije u tim vrijednostima sve je uzalud, ne može ništa da se dobije poboljšavanjem. Ove godine svoje zasade nisam ni đubrio, a rod je bio odličan. Fantastično rađa i u sistemu slobodnog uzgoja, daje prinose od čak 16 tona po hektaru – rekao je Momčilo za RINU.
U Srbiji se borovnica uzgaja na skoro 2.000 hektara, a brojni su oni koji odlučuju da zasade upravo ovo voće zbog mogućnosti dobre zarade. Otkupna cijena borovnice godinama unazad je u odnosu na drugo voće, dosta viša.
– Prošle godine sam je prodavao za 600 dinara po kilogramu, a ove sezone njena cijena je 700. Sve što se ubere, može i da se proda kad je u pitanju borovnica. Prethodnih godina sve je išlo za izvoz, a sada je u naše domaće tržište izuzetno isplativo. Moje borovnice nerijetko spakujem i šaljem poštom na kućnu adresu – kaže ovaj voćar sa Rudnika.
On dodaje da je najbolje borovnicu prodati kao konzumnu voćku, ali on se odlučio i da je prerađuje tako da su u njegovom domaćinstvu svetlo dana ugledali sokovi, džemovi ali i vino od borovnice. Sve to takođe, nađe svoj put do kupaca.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu