Njena poslanička inicijativa glasi da ovaj dom imenuje privremenu istražnu komisiju, koja bi napisala prijedlog zakona o državnoj imovini BiH, kojim bi se regulisalo pravo „raspolaganja, korištenja i upravljanja“ državnom imovinom u BiH.
Komisiju bi sačinjavao određeni broj poslanika Predstavničkog doma, tri predstavnika Savjeta ministara, tri člana Venecijanske komisije ispred BiH i tri redovna profesora građanskog prava s pravnih fakulteta u Sarajevu, Banjaluci i Mostaru.
Čolo polazi od presude Ustavnog suda BiH od 13. jula 2012. u kojoj se kaže da je državna imovina „sredstvo provođenja javne vlasti“ i da je zato povezana s „teritorijalnim integritetom i suverenitetom države“. Takođe, sud je rekao da je BiH „titular državne imovine“, a da PS BiH ima ovlaštenja da reguliše to pitanje u vidu zakona.
Mada se skoro svi u BiH slažu da bi bilo dobro da imamo zakon o državnoj imovini, inicijativa Alme Čolo mogla bio da ode u propast upravo zbog pozivanja na stavove Ustavnog suda BiH, koji su za RS uglavnom neprihvatljivi. Šefica Kluba poslanika SNSD u Predstavničkom domu BiH Snježana Novaković Bursać kaže da je Ustav BiH po pitanju imovine prilično jasan.
– Postoje aneksi u kojima je eksplicitno navedeno da je imovina vlasništvo entiteta. Dakle, uvijek pozdravljam mogućnost razgovora, ali nas neke odluke Ustavnog suda BiH dovode u probleme. Dok mi u BiH zaista ne prihvatimo stvarni Ustav i realno stanje, mislim da nije realno ići s inicijativama takvog tipa – kaže Novaković Bursać za Srpskainfo.
Primjera radi, Aneks 9 Dejtona govori o osnivanju saobraćajne korporacije, a u njemu se navodi da „entiteti mogu u bilo koje vrijeme prenijeti na saobraćajnu korporaciju dodatna sredstva ili objekte koji im pripadaju i prava koja iz njih proizilaze“, dok istovremeno u tom aneksu nema odredbe kojom BiH može na isti način da prenese svoje objekte koji pripadaju nivou BiH, zato što su entiteti saglasni da nivo BiH nema takve objekte.
Takođe, postoji eksplicitan politički stav iz Banjaluke da BiH nema imovinu, već samo entiteti. Međutim, svi se sjećaju famoznog Banjalučkog dogovora Milorada Dodika, Dragana Čovića i Sulejmana Tihića iz januara 2009, koji je bio nastavak tzv. Prudskog procesa.
Tada su lideri SNSD, HDZ i SDA dogovorili da se u vlasništvo BiH uknjiži nepokretna imovina potrebna za rad državnih institucija, uključujući tu i perspektivnu nepokretnu i pokretnu vojnu imovinu.
Ostala imovina, kao i neperspektivna vojna imovina, pripala bi nižim nivoima vlasti, u skladu s njihovim potrebama. Ukoliko dio nepokretne vojne imovine u budućnosti ne bude bio potreban Oružanim snagama, ta imovina prelazi na entitete na čijem se prostoru nalazi.
Ovaj dogovor nikada nije pretočen u konkretne zakone i odluke.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu