Primjerak poskoka koji je uhvaćen u centru Beograda nalazi se u Zoološkom vrtu, odatle kažu da očekuju ekipu iz Zavoda za zaštitu prirode da procjene u kakvom je stanju i šta dalje raditi s njom da li će biti zadržana ili vraćena u prirodu, prenosi Blic.
Kako se pretpostavlja, u pitanju je ženka poskoka.
Stručnjaci kažu da postoje dvije mogućnosti:
Ili da je ušao pod haubu i tako stigao do Beograda, ili da je pušten ili pobjegao iz zatočeništva.
Iako nije uobičajeno da se zmije otrovnice pojavljuju u gradovima, ovo nije prvi put – slučajeva je bilo u Beogradu i Nišu.
– Živi na području od juga Švajcarske, preko Balkana, pa sve do Kavkaza. Institut Torlak je organizovao lov i otkup zmija na području Valjeva, Mionice, Svilajnca, Bukulje, Aranđelovca… Poskok okružuje Beograd i živi na području Save i Dunava, pitanje je kada će da se približi Beogradu, kaže on.
Kada je u pitanju poskok koji je ulovljen, Stajić kaže da je u pitanju već stara životinja – 5, 6 ,7 godina kada ima 50 cm.
– On je već u avgustu morao da bude u svojoj rupi. On je donijet ili građevinskim kamionom, nadam se da nije neko ulovio pa pustio namjerno. Poskok je zaštićena vrsta, izuzetno korisna zmija, kaže.
“Poskok je korisna životinja koju treba čuvati i paziti”
– Uvijek je opasan susret građana sa zmijom. Poskok ima dovoljnu količinu otrova da može da ubije odraslu osobu tešku 100 kg. Mi smo to na Torlaku dokazali eksperimentalno. Velika je sreća što su zmije otrovnice, šarka i poskok, već inteligentna živa bića, imaju začetak sive mase, one znaju šta je plijen, a koga treba samo otjerati.
Često ujedaju čovjeka i životinju samo da upozore i otjeraju, ali kad poskok ubrizga maksimalnu količinu otrova, kada je uplašen, dodirnut, nagažen, on je smrtno opasan za svakog, pa i za odraslu osobu – objašnjava Stajić.
Otrov poskoka je, kaže, složena supstanca.
– Sadrži više od 30 različitih enzima. Ima nekoliko toksina male molekulske mase, prilikom uboda, ako šarka ili poskok ubrziga otrov, dolazi do brze reakcije, nastaje bol, otok, crvenilo, ovi enzimi oštećuju endotel krvnih sudova, omogućavaju izlaženje tečnosti iz kapilara i krvnih sudova, stvaraju se veliki otoci, hemoragične bule.
Kod specijalnih jedinica postoje antisnejk kompleti, a kod građanstva – treba imobilisati ekstremitete, što prije transportovati ujedenog do doma zdravlja, ne zasijecati ranu, ne stavljati povez. Često se napravi veća šteta zasijecanjem, nego ujedom zmije otrovnice, kaže on.
“Otrovi se koriste i za produkcije enzima”
– Mi u Torlaku koristimo otrov poskoka za proizvodnju protivotrova, on djeluje i na šarku i planinskog šargana, kaže on.
Stajić dodaje da u gradovima, oko kuća, žive kućne zmije – smukovi, koronela…
– Izuzetno korisne životnije, najkorisnije životinje u prirodi, hrane se glodarima, skakavcima, čiste prirodu… I one mogu da ugrizu, ali kod ujeda neotrovnih zmija nema dva zuba, nego je to razderotina, može da dođe do infekcije, objašnjava Stajić.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu