Magazin

Srpski vizionari tehnosvijeta (16): Pupinov put u Ameriku

Put od Hamburga do Amerike parobrodom u trećoj klasi stajao je Mihajla Pupina samo 28 forinti.

FOTO: LIBRARY OF CONGRESS WASHINGTON

Kada je ovu malu sumu nekako uspio da sakupi, prodavši i neke dijelove odjeće, krenuo je na put.

Bilo je to mučno putovanje od 14 dana na kojem je jedva ostao živ jer je bilo jako hladno na uzburkanom moru. Dolazak u Ameriku bio je težak, ali to je bio početak Pupinovih problema u Novom svijetu.

Kada se iskrcao u Kasl Gardenu nije imao novca, niti je znao engleski jezik, niti je imao završenu školu ni zanat, tako da su njegove šanse za useljenje bile izuzetno slabe. Srećnim sticajem okolnosti, njime se na ulasku u SAD pozabavio jedan useljenički činovnik, Švajcarac.

Pupina je spasla urođena inteligencija, snalažljivost i volja da uspije kao useljenik, pa je dobio useljeničku dozvolu za ulazak u SAD, koje su postale njegova druga domovina. Drugog dana po useljenju našao se na ulici Njujorka i odmah pokušao da nađe neko zaposlenje.

Prvo zaposlenje našao je poslije nekoliko dana traganja i gladovanja, opet uz pomoć jednog Švajcarca, poslovođe na jednom malom seoskom imanju u Delaveru. Tamo je Pupinov posao bio da se bavi seoskim radovima i čuva mazge – jedino što je znao. Poslije nekoliko mjesec, uštedio je malo novca, naučio nešto engleskog jezika i vratio se u Njujork.

Smještaj u Njujorku je našao kod jednog njemačkog useljenika koji je imao sina, Pupinovog vršnjaka. Ovaj mu je pomogao da nađe nekakve povremene poslove i tako je Pupin uspio da se polako privikava na novi život. Lutajući njujorškim ulicama, željan znanja, naišao je na Kuperovu biblioteku i postao njen redovni posjetilac.

Njegovo znanje engleskog je raslo, a snalaženje u pronalaženju poslova bilo je sve bolje. Unosio je ugalj u podrume i onda bi proširivao posao tako što je ubjeđivao sopstvenike da mu povjere uređivanje podruma. Tako je proveo prvu zimu u Americi.

(Nastaviće se)