Njegov sin Aleksandar iznenada je preminuo u snu u 30. godini. I prije tragedije, Mirka život nije mazio, već je sa ulice uspio.
– Kada sam prvi dan došao u Beograd, imao sam jednu najlonsku kesu, jednu košulju, kiflu i jogurt. I imao sam harmoniku. Nisam imao gdje da spavam to veče. Od svih parkova u Beogradu ja sam te noći prespavao u parku pored Skupštine. Poslije sam bio jedini harmonikaš koji sam svirao unutra same Skupštine – ispričao je Mirko Kodić jednom prilikom.
Prvih 15 godina mu nije bilo nimalo lako, mnogo truda, rada i odricanja se krije iza titule jednog od najboljih harmonikaša na našim prostorima, koju upravo nosi Kodić.
– Znao sam da odem u WC da plačem. Mi članovi orkestra popijemo sok, pojedemo pljeskavicu i pravac soba spavanje. A tamo su sjedili za drugim stolom velikane narodne muzike. Tamo onda bude najbolje pečenje, školjke, dagnje, lignje, najbolja pića. Ja sam dugo godina sa Šabanom bio na “Vi”. Bio sam mu odan. Ja sam njega mnogo volio, volim ga i dan danas. Dok on pjeva ja sam ga gledao u zjenicu oka. Zato je on mene izabrao da budem uz njega svih tih godina. Da mi je tih godina neko rekao da izaberem moja porodica ili Šaban Šaulić, ja bih izabrao njega. Ja sam ostavio porodicu zbog Šabana. Sve sam ih ostavio na selu, a krenuo sam za njima – rekao je Kodić, piše Blic.
Isticao je da mu nije bilo lako da održi brakove, posebno zbog posla kojim se bavi.
– Tada se nije gledalo da li imaš pare ili ne. Žene me vole i vole me i dan danas. Ja protiv toga ne mogu, ima jedna izreka “žene, bježite, idu Mirko Kodić i Zdravko Čolić”, u ovim godinama mi to imponuje, a tada mi to nije značilo. Žene su bile ljubomorne, ja sam bio u društvu glumica, stjuardesa, nije lako to izbjegavati, ali nije lako ni sačuvati brak. Neke su otišle, došlo je do razvoda zbog neke druge i tako – otvoreno je pričao Mirko.