Provjerili su može li se u Dubrovniku preživjeti dan sa 100 evra i utvrdili da ne može, a turisti su komentirali da je pod Srđem još i dobro, jer je Hvar, kako su utvrdili, vjerovatno najskuplji na svijetu. Da je tako, baš i nije, ali kada znamo da se za kilogram trešanja početkom sezone izdvajalo gotovo 10 evra, a za ležaljku 40 evra, onda stvari postaju puno jasnije.
Elitna promocija, bez cijena
Na internetskim stranicama može se vidjeti puno toga o ponudi pojedinih restorana na Hvaru, naravno bez cijena, pa bi se o tome moglo itekako razgovarati. Porcija pečenih lignji nudi po cijeni od 32 do 35 evra, pečena jagnjetina od 26 do 35 evra, a miješana pizza između 13 i 14 evra. Pola litre piva prodaje se za iznos od sedam do osam evra, (ne)gazirani sokovi od četiri do pet evra, a dva deci vina od sedam do 10, pa čak i 14 evra.
Pogled na dio ponude iz 2021. godine govori da su se lignje na žaru nudile za samo od 75 do 85 kuna, dakle od 10 do nešto više od 11 evra, a sada 200 odsto više… A kada posmatramo cijene vina, zanimljivo je da su iz jedne vinske kuće prije nekoliko dana najavili da će za lanjsku berbu plavca maloga isplatiti tek pet kuna po kilogramu grožđa.
Kugla sladoleda u Hvaru trenutno košta od dva do tri i pol evra. Ako poželite komad pizze, onako “nabrzaka”, platit ćete to i do osam evra, a otokom kruži priča da je neki dan u gradu mladić došao po jumbo pizzu u jednu od tamošnjih pekara.
Radnicama je to bilo pomalo čudno pa su ga dva-tri puta pitale je li zaista želi tu pizzu, što je on uporno potvrđivao, međutim, kada je pogledao račun od 80 evra, umalo je pao u nesvijest i želio odustati, ali stvar je već bila gotova – morao se s tim pomiriti.
Ležaljke od “samo” 20 eura
Na Paklenim otocima pronašli su restorane koji imaju donju granicu “gradskih” cijena, ali ni to nije pravilo. S druge strane, u uvali nadomak Hvara postoji kvalitetan restoran koji nema pečene lignje, ni janjetinu, ali se kod njih može pojesti odlična pasta sa škampima za 16 evra, hamburger za 14 evra… A u gradu se isto jelo prodaje po 19 evra.
Što se pića tiče, kokteli su u toj uvali po 11 evra, a u gradu od 13 do 24 evra, pola litre piva je 5 evra, sokovi idu po 4 evra, a dva “deci” vina za tri i pol evra. Za hvarske prilike to je prava mizerija, a drvene ležaljke se na plaži nude za “samo” 20 evra. Mnogi se pitaju zašto su te cijene postale jednostavno nepodnošljive čak i za strance, a kamoli za domaće ljude i goste. Vlasnici restorana se žale da im je Županija splitsko-dalmatinska enormno povećala naknade, uzimaju im još sedam odsto, a Grad Hvar tri odsto od (prijavljenog) prometa.
Tu su još i PDV te druga davanja državi i lokalnoj vlasti, konobara je teško naći ispod 1500 evra, a kuhari traže 3000 evra, ponegdje i više. Skočile su i cijene mnogih namirnica, navodno je i riba (pre)skupa već u nabavi, pa su kod profesionalnog ribara provjerili što se i za koliko na Hvaru prodaje.
Oborita riba zapada oko 34 evra, hobotnica i sipe 16 evra, lignje od 20 do 25 evra, a škampi se prodaju po 35 do 40 evra. Međutim, kada se posmatra jesu li cijene u restoranima objektivne, svakako treba uzeti u obzir i spomenute troškove koji nastaju u procesu rada. Cijena prvih trešanja na Hvaru koje su se prodavale po gotovo 10 evra za kilogram, a cijena istog voća uz Jadransku magistralu kod Opuzena bila je – pet evra.
To se, doduše, odnosi na središnji dio otoka, gdje su i restoranske usluge poprilično jeftinije, jer se grad Hvar očito smatra turističkom metropolom koja drži do sebe. Zavirili su u lokal u Jelsi, u njemu se lignje na žaru prodaju po 21 evro, a janjetina sa žara po 23 evra. Ako poželite pola litre piva, to će vas koštati 4,30 evra, sokove ćete platiti po 3,60 evra, dok se dva decilitra vina mogu popiti za četiri do četiri i pol evra.
Slučajni prolaznik, koji posljednjih godina živi i radi u Njemačkoj, kaže da su “dobro zamijenili kunu u evro”. Ono što je prije koštalo 50 kuna, sada zapada i do 50 evra. Njemačka je jeftinija od Hrvatske, a veliki trgovački lanci prije sezone povećavaju cijene artikala. Nakon završetka ljeta ih vrlo teško ili nikako ne vraćaju nazad. Mnogi kažu da je to zbog troškova prevoza, pa se pitaju zašto Vlada ne bi napokon izjednačila cijene trajektnih karata s cijenom putarine, prenosi Slobodna Dalmacija.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu