To znači da u prosjeku svi radnici u BiH, kojih je prema podacima Agencije za statistiku BiH, u septembru 2023. godine bilo 850.523, ima kredit.
U odnosu na 2022. godinu, lani je smanjen broj kreditno zaduženih građana, ali je povećan ukupan iznos kredita.
– Na kraju 2022. godine 895.465 građana je imalo kredite kod banka u BiH, a preostali iznos tih kredita na kraju decembra 2022. godine je bio 10,97 milijardi KM – rekli su za Capital u Centralnoj banci BiH.
Najveći dio kredita stanovništvu na kraju novembra 2023. godine od ukupnih 11,77 milijardu KM se odnosi na nenamjenske kredite koji su iznosili 8,6 milijardi KM ili 73,1 odsto.
– Krediti za izgradnju ili kupovinu novih stambenih jedinica koji su iznosili 1,72 milijarde KM ili 14,7 odsto, te krediti za kupovinu postojećih i popravku postojećih stambenih jedinica 969,5 miliona KM ili 8,2 odsto – dodali su u CB BiH.
Na kredite po kartičnom poslovanju odnosi se 274,3 miliona KM ili 2,3 odsto ukupnih kredita, a preostalih 202,7 miliona KM ili 1,7 odsto se odnosi na kredite za preduzetništvo i za kupovinu automobila.
Dekan Ekonomskog fakulteta u Istočnom Sarajevu Marko Đogo kaže da ovi podaci nisu iznenađenje i da oni ukazuju da skoro svaki zaposleni ima kredit, navodeći da je slična situacija i u razvijenim zemljama.
– Ovi podaci govore da imamo jako malo bogatih kojima krediti nisu potrebni, odnosno da mali procenat radno sposobnog stanovništva može da živi bez kredita. Međutim, nije to previše ni čudno jer i u razvijenim zemljama svaki radnik otprilike ima neki kredit – istakao je Đogo.
Komentarišući činjenicu da dominiraju nenamjenski krediti, Đogo kaže da je to više odraz zakona i prakse banaka, nego što zaista pokazuje stvarno stanje.
– Banke su ublažile uslove i vi danas možete uzeti nekoliko nenamjenskih kredita kako biste kompenzovali jedan stambeni. Razlika je u instrumentima obezbjeđenja. Ako uzmete stambeni, uslov je uglavnom hipoteka, a ako uzmete nenamjenski uslov je polisa osiguranja. Dakle, dominantno učešće nenamjenskih kredita ne znači da se ljudi zadužuju samo da bi kratkoročno potrošili, već je regulativa i bankarska praksa postavljena tako da forsira uzimanje nenamjenskih kredita – pojašnjava Đogo.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu