Jasno je da radnicima, recimo, Elektrokrajine, ne treba audi ili mercedes, ali pristojno bi bilo da imaju vozilo u kome se bar vrata mogu zatvoriti kako treba.
Skuteri koje voze poštari, golfovi koje voze radnici ovdašnjih vodovoda ili nekih drugih preduzeća stari su i po 20 godina, a u boljem stanju često nisu ni vozila hitne pomoći.
Vatrogasci se često žale da im nešto nedostaje, zimske službe kupuju vozila po godinu dana, a nekada treba i po godina, dvije, da kupe nekoliko običnih skutera za poštare.
Međutim, to nije sve. Bahatost nadležnih ide do te mjere da i kad se raspiše tender za nabavku novih službenih automobila, uvijek je hitnije kupiti limuzinu za sastanke, nego vatrogasno ili vozilo hitne pomoći za građane.
Kada je u pitanju kupovina audija za potrebe funkcionera, zakoni se na sve moguće načine zaobilaze, dok ih, čini se, uopšte nije briga šta će voziti radnici javnih preduzeća.
Sva bijeda ove države i sva nebriga za radnike i „obične građane“ može se vidjeti na parkinzima javnih ustanova. To što oni još uvijek voze, više se ne proizvodi.
Od novca koji se izdvaja za jedan automobil funkcionera mogli bi da kupe pet dobrih vozila za potrebe radnika koji svaki dan prelaze stotine kilometara na tarenu.
O prioritetu koji treba da budu vozila hitne pomoći, kao i vatrogasna vozila, ne treba ni govoriti. Uprkos svim upozorenjima, tužbama i žalbama, funkcioneri od naših para kupuju ono što oni žele, kupuju ono u čemu oni žele da budu viđeni.
A radnici?
Radnici nisu bitni, ionako treba da budu srećni što uopšte imaju posao, tako da im na pamet ne treba pasti da traže bolje uslove za rad ili, ne daj Bože, nova službena auta.
Proći će još mnogo godina da naši šefovi shvate da radnici u boljim uslovima bolje rade, samo da tada ne bude kasno.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu