“Trudnu me je tukao”
Prve batine od muža dobila sam u trudnoći, ali tu se nije zaustavio, to je bio samo početak njegove torture – počinje svoju potresnu ispovest za Blic ova hrabra žena.
Kako kaže, punih 26 godina ona i njen sin trpili su maltretiranje od strane njenog bivšeg muža i mladićevog oca.
– Bezbroj puta dešavao se isti scenario, u alkoholisanom stanju nas je mučio do posljednjeg atoma snage. Sina je više puta izbacivao iz kuće, zateknem ga u pocijepanim stvarima i modrog po licu. Dijete me je još prije 16 godina molilo da odemo, a ja sam muža pravdala. Sada sebi ne mogu da oprostim što sam trpila to sve, prije svega zbog djeteta. Teško je objasniti kako ne možete da ostavite nasilnika, strah, sramota… Kao da ste paralisani. Danas se više nikog i ničeg ne bojim i hoću da pomognem svim ženama koje trpe nasilje – poručuje Ramadani za Blic.
https://www.facebook.com/uznhajr.beograd/photos/a.881196585317233/2199571103479768/?type=3
“Još plaćam ceh koji nisam napravila”
Nesrećna žena dodaje da ih je njen suprug poslije svega ostavio bez ičega. Na ulici.
– Prodao je kuću bez našeg znanja, a ja sam podigla kredit da uložim u tu kuću, još ga otplaćujem. Ne možete da zamislite kakav je osjećaj, kada se borite, trpite nasilje, ulažete i nadate se da će biti bolje i na kraju ostanete na ulici sami sa djetetom – priseća se Hajrija.
Kako kaže, u prvim danima nakon što je napustila nasilnika bilo joj je teško da odluči kako će nastaviti dalje. Motivacu je pronašla u svom sinu.
“Moram da nastavim dalje”
– Kada sam ga napustila danima sam razmišljala šta dalje, bila sam sama, bez posla i narušenog zdravlja. Jedina motivacija mi je bio sin. Dani su prolazili, uz pomoć prijatelja i porodice postajala sam jača. Željela sam da pomažem drugima koji prolaze kroz ono šta sam i ja osjetila na svojoj koži. Ja nisam imala nikoga, ali sada oni imaju mene – objašnjava Hajrija i dodaje:
– Tragala sam za iscjeljenjem, za smislom. Došla sam na ideju, da skupim žrtve nasilja i napravim udruženje, tako je i bilo. Moj prijedlog svidio se svima, i polako smo krenuli sa radom. Imali smo dosta prepreka, kroz koje smo prolazili veoma lako, poslije onog što smo preživjele, sve drugo vam pada lakše. Osnovali smo udruženje žrtava nasilja “Hajr”, poslije samo par nedjelja telefon nije prestajao da zvoni, mnogo njih se javilo, i tražilo našu pomoć – naravno, bili smo tu za njih, to nam je i bio cilj”.
https://www.facebook.com/uznhajr.beograd/photos/a.881196585317233/2174927062610839/?type=3
Ovo udruženje danas broji na desetine žena kojima su pomogli, pružili podršku i vjetar u leđa.
– Ja sam sada srećna i zadovoljna, svaki njihov osmjeh meni je motivacija, hranim se osmjesima ljudi kojima sam pomogla – poručuje ponosno Ramadani i dodaje:
– Veliki broj žrtava nema snage da se obrati nadležnima, ali ja i moje udruženje možemo samo da im poručimo da svaka žrtva nasilja ima nas. Pozovite nas i obratite nam se za pomoć, promjenite današnjicu samo jednim pozivom i skrojite sebi svjetliju budućnost.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu