Jedan od načina za dolazak do ovakvih preporuka je slušanje nekoga kome vjerujemo, a u ovom slučaju to bi mogli da budu reditelji koji i sami prave horor filmove.
Sajt Muviveb sastavio je ovakvu listu na osnovu raznih intervjua, izjava i pojava reditelja horora i tako imamo 10 preporuka najstrašnijih horor filmova.
Aleksandre Aža – Isijavanje (The Shining)
Pripadnik „novog francuskog ekstremizma“ i reditelj filmova “Brda imaju oči” i Pirana 3D više puta je istakao da obožava “Isijavanje” Stenlija Kjubrika.
Rekao je da je to jedan od najstrašnijih filmova koje je gledao:
– Slučajno sam gledao “Isijavanje” sa sedam godina i to je bilo najtraumatičnije iskustvo i verovatno jedan od razloga to radim ono što radim danas.
Ari Aster – Kwaidan
Reditelj hvaljenih filmova Hereditary i Midsommar u slobodno vreme voli da gleda filmove i često u intervjuima daje preporuke.
Rekao je da mu je omiljeni film Kwaidan iz 1964. godine, jer „Kobajašijeva velika antologija možda je i najupečatljivije najlepši horor film ikada snimljen… Kwaidan je eteričan, zaposeda vas i potpuno je posvećen lukavstvu“.
Daren Lin Bausman – “Zadnja kuća s lijeve strane”
Bausman se ističe kao „drugi otac“ franšize “Slagalica strave” jer je režirao neke od kasnijih filmova u serijalu, a obožava ostvarenje “Zadnja kuća s lijeve strane” Vesa Krejvena, koji je najavio njegov ulazak u horore.
– Ves Krejven je idol i heroj meni i mnogim drugima. To je jedan od onih filmova tokom kojih vam deluje pogrešno da gledate. To je hrabar izbor i prvi put da se sećam da sam kao gledalac hteo da upoznam reditelja.
Patrik Brajs – Jacob’s Ladder
Brajs je poslJednjih godina postao jedan od najintrigantnijih nezavisnih reditelja, a ističe se njegova upotreba uznemirujućih scena u filmovima. Ističe jedini horor film Adrijena Lina.
– Ima trenutaka u filmu koji koriste praktične i efekte u samoj kameri da postignu strašne scene koje su nepojmljive. Sjećam se da sam morao da premotam neke trenutke kako bih razmatrao kako je Linu uspjelo da ih snimi.
Džon Karpenter – Egzorcist
Karpenter tokom cele karije pokušava i uspeva da uplaši manje-više sve koji su pogledali bar jedan njegov film, ali to ne znači da nema filmova koji njega ne plaše.
– Znate šta je strašno u filmu “Egzorcist”? Svi znaju šta je strašno, to je đavo. Prvi put kada sam ga pogledao mislio sam da morate da vjerujete u neku višu moć kako bi bio efektan, ali sam od tada shvatio da je samo prokleto dobar film.
Dejvid Kronenberg – “Ne gledaj sad”
Kralja tjelesnog horora mnogi gledaju kao neku vrstu čudaka, ali čak i on odnekud mora da nađe inspiraciju, za šta mu je više nego jednom poslužio reditelj Nikolas Reg.
– Ovo je film koji me je zaista zapanjio i baš impresionirao. Jedan vrlo, vrlo jak film, veoma čudan i poprilično o smrti. Ali ispočetka niste svesni šta je zapravo tema. To je ljubavna priča, ali ljubavna priča o Ljubavi i Smrti.
Giljermo del Toro – “Oči bez lica”
Del Toro se uglavnom bavi hororom ljudskosti u svojim filmovima, odnosno skrivenim i potisnutim željama ljudi.
Njega je oduševio film “Oči bez lica”, zato što je „glavni lik poput Odri Hepbern. Na mene je prilično uticao kontrast između lepote i brutalnosti.
Robert Egers – Nosferatu
Egers se proslavio filmovima koji su istovremeno veoma mračni i apsurdni, a “Nosferatu” je film čiji rimejk želi da uradi sam.
– To je bio indi horor u svoje vrIJeme. Nije potpuno “upeglan”, ali je jedan od najboljih i najstrašnijih filmova svih vremena. Više mi se sviđa stara crno-bijela verzija sastavljena od dijelova 16-milimetarskih snimaka. Te prljave verzije imaju neku jezivu misteriju u sebi i to pojačava mit da je Maks Šrek zapravo bio vampir.“
Majk Flanagan – Feburar (The Blackcoat’s Daughter)
Flanagan se proslavio filmovima i naročito serijama sa specifičnim tempom i time što uspIJeva da uplaši ljude na jedan zaista drugačiji način.
– Sjajne uloge su ostvarili svi i ono što ispočetka djeluje kao priča o djevojci koja se sreće sa natprirodnim silama zapravo postaje nešto mnogo dublje do kraja. Volim ovaj film iz raznih razloga, ali naročito zbog načina na koji istražuje neistraženi dio priča o opsjednutosti.
Vilijam Fridkin – “Smiješne igre”
Reditelj filma koji je uplašio samog Karpentera rekao je da je ostvarenje Mihaela Hanekea jedan od najstrašnijih filmova koje je ikada gledao, piše Blic.
– To je vjerovatno najstrašniji film na mojoj listi jer uključuje dvije mlade propalice u selu koje terorišu jednu porodicu u njenom domu. To je nešto poput onoga što vidite na vijestima veoma često u današnje vrijeme i postoji šansa da će se to zaista desiti. Film je prosto briljantan.