Pa ne znam, ne znam, sve je do odluke Gorana. Ja stojim tu na usluzi, a da znam, da imam neke informacije da će to biti, rekao bih vam. Ne mogu vas slagati, ne znam i ne mogu ni potvrditi hoće li to biti. Ali ako organizatori žele da se to dogodi, ja stojim na raspolaganju. Ja sam rekao Goranu, gdje god ti, ja ću s tobom i u mišiju rupu, ali da to bude dobro – rekao je.
Kako je dalje ispričao, njegov san uopšte nije bio da se bavi pjevanjem.
– Dječje mašte su sasvim drugačije, odnosno ja sam sebe vidio kao fudbalera. Igrao sam ja fudbal, igrao sam u drugoligašu u Bihaću, fudbalski klub Jedinstvo. Trenirao sam godinu, imao 19 godina, ali onda je došao gramofon u kuću, došla gitara, došle ploče, “Bitlsi”, nema šta nije došlo. Kad sam vidio neke dječake u parku da sviraju na gitari i još desetak curica oko njih, onda sam rekao: pa ovim se treba baviti, kakav fudbal, taj moj fudbal je bez veze – dodao je.
Pjevač je prokomentarisao i uspjeh Aleksandre Prijović koja je rasprodala tri beogradske i pet zagrebačkih Arena.
– Prijovićka je trebala raditi Hipodrom u Zagrebu, bez veze se patila s pet arena. Bolje bi joj bilo da je dovela 50 hiljada ljudi ili možda 100 hiljada na Hipodrom u Zagrebu i riješila problem jednim udarcem. Onako se patila. Po meni je to patnja. Ja bih prije otišao na Hipodrom i radio jedan pošten koncert za 200-300 hiljada ljudi, kao što smo ga napravili, nego tu se cijediš u areni da naguraš 200 hiljada, treba ti deset arena – rekao je, piše Kurir.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu