Osim već poznatih lica i ponekog pozitivnog iznenađenja, svi smo vidjeli nekog koga znamo iz komšiluka, škole, s treninga ili iz kafane, i uglavom pomislili „ko sve neće u politiku“ ili „samo još ja nisam na listi“.
S obzirom na to da je „pos’o dobar, a para laka“ ne čudi želja mnogih da se nađu u nekoj od lokalnih skupština. Demokratija je to dozvolila svima, međutim, postoji li bar neki kriterijum?! Šta treba da uradi čovjek da mu u stranci kažu da ne žele da bude njihov član ili da ne žele da se nađe na listi? Izgleda da ne možeš biti toliko loš čovjek koliko stranci može trebati glasova.
To dokazuju činjenice da su se i ove godine, uz poruke da nam uz njih biti bolje, na listama našli ljudi koji imaju policijski dosije, ljudi protiv kojih se i danas vode postupci, dižu optužnice, prikupljaju svjedoci…
Stranke nam, kao ono najbolje što imaju, nude dilere, kriminalce, nasilnike, pedofile, te ljude koji su ojadili ovu zemlju za iznose koji bi mogli pokriti sva dugovanja pojedinih opština.
Ni to nije sve. Stranke na liste stavljaju bukvalno ljude sa ulice, one čije je radna sposobnost upitna, pa i ljude koji ne znaju zašto su na listama.
Ovih dana smijali smo se čudnim plakatima, sloganima, specifičnim kandidatima i njihovim načinima da privuku pažnju.
Međutim, sve je to zabavno dok ne skontamo da se radi o našim životima. Dok ne skontamo da se radi o ljudima koji će odlučivati o našim sudbinama, a kako je kod nas politika umiješana u sve, to su ljudi koji će odlučivati od toga da li će autobus da kasni do toga kakvi će nam biti uslovi u bolnicama.
Tako da, dragi građani, slobodno sjedite kod kuće, ne iditi na izbore „jer vam se sve gadi“ ili „nemate za koga da glasate“, a neki tamo dileri, pedofili, kriminalci i nasilnici će (s)kupiti glasove, jer im je za neki lokalni parlament potrebno malo.
I nisu krivi oni; demokratija je svakom dozvolila da se kandiduje. Krivi smo mi, ako takve pustimo da prođu i damo im moć da odlučuju.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu