Studija Organizacije za ekonomsku kooperaciju iz 2016. godine procjenjuje da će roboti u anglosaksonskim, posebno skandinavskim zemljama, zamijeniti veoma malo ljudi na poslovima, dok će u Istočnoj Evropi mašine sve više preuzimati poslove od radnika.
U Slovačkoj je moguće automatizovati skoro 70 odsto poslova, od čega je 33 odsto “visoko zamjenjivo”.
U Sloveniji je ta brojka procijenjena na 25, a u Grčkoj na 23 odsto.
S druge strane, u Norveškoj bi roboti mogli da lako zamijene ljude na samo šest odsto poslova, u Finskoj na sedam, a u Švedskoj na osam odsto.
Studija Univerziteta Oksford iz 2013. godine pokazala je da bi roboti do 2030. mogli da zamijene 47 odsto radne snage u SAD i oko 35 odsto u Velikoj Britaniji.
U početku su se najcrnje prognoze uglavnom odnosile na poslove za koje nisu potrebni viši nivoi obrazovanja. Ali, onda je procijenjeno da će i visokokvalifikovani kadrovi ostajati bez posla.
Objavljeno je i da bi roboti uskoro mogli da “pretvaraju” naučne radove u obavještenja za medije.
“Gugl” je toliko usavršio svoj prevod tako da može odlično prevoditi sa cijelog niza jezika poput engleskog, španskog ili francuskog, pa prevodioci ostaju bez poslova.
Ipak, ima i ohrabrujućih primjera. Njemačka studija pokazuje da je automatizacija u toj zemlji 2011-2016. godine dovela do porasta u broju poslova za oko 1,8 odsto, a ne pada zaposlenosti.
Naime, roboti su oduzeli oko pet odsto poslova, ali su, istovremeno, otvorili još više novih, i to, uglavnom, bolje plaćenih.
Sa automatizacijom, kompanije će jeftinije proizvoditi iste proizvode.
Potražnja će porasti, pa će biti potrebno zaposliti nove radnike kako bi se ona zadovoljila, pojašnjavaju stručnjaci za list “Nju sajentist”.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu