Društvo

RIJETKI VINOGRADARI SEMBERIJE Prve čokote zasadili prije 15 godina, danas proizvode i vinjak

Vinogradarstvo u Semberiji nije razvijeno, a rijetki su oni koji su na svojim imanjima zasadili vinovu lozu.

RIJETKI VINOGRADARI SEMBERIJE Prve čokote zasadili prije 15 godina, danas proizvode i vinjak
FOTO: SLAĐANA R. MRKONJIĆ/RAS SRBIJA

Jedni od njih su porodica Vojnović, koja je imala dovoljno hrabrosti da u selu Velika Obarska zasadi vinograd. Usavršili su proizvodnju vina, a odnedavno prave i vinjak.

Prve čokote vinove loze Vojnovići su zasadili prije 15 godina, a tri godine kasnije od svog grožđa napravili su i prve litre vina.

Iz godine u godinu zasade su povećavali, pa sada na površini od dva i po dunuma imaju više od 1.000 čokota. Najbolji prinos grožđa i vina imali su prošle godine.

Imamo posađeno 400 čokota muskant hamburga, koji je stona sorta grožđa, jako slatka i ima krupne bobe. Imamo 400 čokota kabarne sovinjona, koji je izuzetno cijenjena vinska sorta, a imamo i 200 čokota vranca, koji je jako cijenjen na ovim područjima – kaže Snežana Vojnović.

Sa skromnim predznanjem o vinogradarstvu Vojnovići su svakodnevno učili i naučeno primjenjivali u praksi, sagledavali dobre i loše strane. Godine rada i sticanja znanja sada daju i rezultate.

Foto: Slađana R. Mrkonjić/RAS Srbija
Foto: Slađana R. Mrkonjić/RAS Srbija

– U narodu se kaže da vinograd ne traži gazdu, nego slugu. I to je istina. Zahtijeva mnogo pažnje i rada. Naročito na ovom području koje je vlažno i nepovoljno za uzgoj vinove loze. Dobar prinos može biti samo ako ima mnogo sunca. Sreća pa ne moramo navodnjavati, jer su podzemne vode na šest metara. Vodimo računa i o kvalitetu, pa grožđe beremo 40 dana poslije prskanja – kaže Snežana, koja je trgovac bez posla.

Suprug Slobodan je ratni vojni invalid, a sin Nemanja ni nakon 10 godina od završetka Fakulteta za fizičku kulturu nema posao. Vinogradarstvo je alternativa dok čeka zaposlenje i prilika da nešto zaradi.

– Imamo posla, ali se ne žalimo. Ovih dana radimo orezivanje svake sadnice i prskanje odnosno dezinfekciju vinograda. Mora se prskati protiv pepelnice, pjegavosti; to su bolesti koje su ovde najčešće – kaže mladić.

I Slobodan Vojinović je zadovoljan vinogradom, te ponosno navodi da je prošlogodišnji rod iznosio više od tri tone, od čega su napravili veoma kvalitetna vina, ali i vinjak.

– U Republici Srpskoj je rijedak slučaj da neko uzgaja kaberne sovinjon, francusku sortu koja daje vrhunska vina, a stajanjem dobija na kvalitetu. Ogledno smo posadili i san džoveze, od kojeg se prave čuvena italijanska vina, a o tim vinima još uvijek učimo. Zadovoljni smo i sortama kaberne i vranac; naše grožđe daje vrhunska vina koja imaju 21 odsto šećera i od 14 do 15 odsto alkohola – kaže Slobodan.

Posebno su Vojnovići ponosni na proizvodnju vinjaka.

– Jedinstveni je proizvod u ovim krajevima. Radimo ga po monaškoj recepturi Srpske pravoslavne crkve, a tu tajnu nam je odao monah koji je tehnolog – kaže Slobodan.

Nabavka mehanizacije

U ovoj porodici planiraju proširenje vinograda i nabavku nove mehanizacije koja će im olakšati, ali i ubrzati rad u vinogradu. Do sada nisu tražili ni dobili bilo kakve podsticaje, a bez toga teško će sami uspjeti da povećaju značajnije zasade vinove loze.

Uprkos tome, planova ima, a pred njima je i veliki događaj. Sin Nemanja se ženi u maju, što će biti prilika da brojni gosti probaju i vina i vinjak koje su proizveli sa posebnom pažnjom i ljubavlju za ovaj izuzetno važan dan za njihovu porodicu.

Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu