Kako su objavili pojedini mediji, u preambuli teksta rezolucije piše da je „krivična odgovornost prema međunarodnom pravu za zločin genocida individualna i da se ne može pripisati nijednoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u cjelini“.
Inicijatori predloženog teksta rezolucije bile su Njemačka i Ruanda, dok je Vlada Crne Gore podnijela amandmane na nacrt koje su UN prihvatile.
Naveden rezolucija podigla je tenzije, ne samo u BiH, već i u Srbiji i Crnoj Gori.
Pitanje “hoće li opet biti rata?” u proteklih mjesec dana moglo se čuti skoro u svakoj prodavnici, kafani, pijaci ili na ulici.
Mnogi se pitaju „šta dan nakon usvajanja rezolucije, šta će se promijeniti“?
Lider SNSD i predsjednik Srpske, Milorad Dodik sinoć je rekao da neće ništa.
– Idemo dalje, ništa neće biti, niko neće pucati. Ništa se neće desiti. Isključujem tu mogućnost, ja nisam onaj koji prijeti. Ja nisam kao Helez. Oni zasnivaju tu priču na NATO. Republika Srpska nema namjeru nikoga da mobiliše da ide na teritorij Federacije BiH. Jedino oni mogu napasti, mi nemamo namjeru, ako napadnete, e to je druga priča. Jedino ako je ovaj svijet poludio pa se NATO odluči da interveniše, ali intervenisati će prema Dodiku ne prema Republici Srpskoj – rekao je Dodik,
Šta će se sutra promijeniti u životu običnih građana, a šta će rezolucija značiti sa političkog aspekta?
Iskusni diplomata i istoričar Slobodan Šoja ističe za Srpskainfo da je sasvim svejedno šta će na tom komadu papira pisati jer je on potpuno neobavezujući.
Tragedija u svrhu politike
– Jedino što je bitno je to što vi pitate: šta će se promijeniti u životu običnih građana? Ništa se neće promijeniti na bolje već samo na gore. Razlog je nažalost politički, kao što je sve što se dešava oko rezolucije čista, tačnije prljava, politika. Sebična, pogrešna i kobna – kaže Šoja.
On kaže da će građani, baš zbog toga što ih političari tjeraju da stalno razmišljaju o ratu, optužuje jedni druge zbog rata, zaboraviti da su ga ovih poslednjih godina pokrali, uništili pravdu i slično.
– Neće se baviti tim pitanjem već ovim. Zato je to pogubno – navodi Šoja.
Pojava rezolucije, dodaje on, kao i nadanja i namjere da će se njeno izglasavanje iskoristiti u političke ciljeve svjedoče o nečemu strašnom: „srebrenička tragedija prestala je biti istorijski događaj, a postala političko oružje za političke ciljeve“.
Šoja kaže da je zvanični početak ove politike februar 2007. godine, poslije presude Međunarodnog suda pravde u tužbi BiH protiv Srbije i Crne Gore – da su genocid počinile snage, odnosno institucije, Republike Srpske.
Od tog trenutka, navodi ovaj istoričar i diplomata, presuda se koristiti kao ključni razlog i povod za ukidanje Republike Srpske i za ovaj cilj ne prestaje se lobirati i trošiti novac i vrijeme.
– Današnja euforija oko rezolucije identična je euforiji koja je nastala u februaru 2007. godine i to je svjedočanstvo da se jedan dio BiH nikad neće prestati nadati da će Republika Srpske biti ukinuta. Ta nada će opstati, ali ono što neće opstati je Bosna i Hercegovina – kategoričan je Šoja.
On dodaje da „srpsko stanovništvo naspram patološke mržnje koja je često otvorena, naspram svakodnevnog mahanja genocidom i podsticanjem priča o genocidu i tvrdnjama da se mora uništiti ono što je stečeno genocidom, već je odgovorio apsolutnim nepovjerenjem u Bosnu i Hercegovinu i potpuno bježanje od ideje da je bilo kakav zajednički život moguć“.
Zajedništvo se ne gradi mržnjom
To su stvari, kaže Šoja, koje mnogi, obnevidjeli od mržnje, nažalost ne vide.
– Zajedništvo se ne gradi mržnjom i nepovjerenjem. Mlade generacije svih naroda koje polako stasavaju i kojima je rat doslovno nešto što se dogodilo davno, još u dalekom prethodnom vijeku, ne vide jedni u drugima braću i saradnike već vide pripadnike nekog plemena s drugog kontinenta. Naprosto zato što se godinama ne hrane se idejem zajedništva već otrovom – navodi Šoja.
Nije slučajno, kaže on, Tito odlučio da strašni zločini počinjeni 1941-1945. godine nikad ne postanu dio javne svakodnevice i da je preopasno da se o njima javno priča svaki dan u svakom TV dnevniku.
Šoja ističe da je u BiH suprotno. Već četvr vijeka svaki dan, bez izuzetka, kako navodi on, neprestano se priča samo o ratu.
– To je jasan znak da ovaj svijet iz njega nikad nije izašao. Ako ikad izađe, uz malo strpljenja, pameti i dobre volje, za novih četvrt vijeka mogli bismo stvoriti privid međunacionalne harmonije – zaključuje Šoja.
S druge strane bivši ambasador BiH u Briselu, Draško Aćimović smatra da se neće ništa dramatično promijeniti. On ističe da se ovo pitanje treba gledati iz još jendog ugla koji niko ne pominje, a to je da se sudske presude ne bi trebale komentarisati. Rezolucija je rezulat sudske presude u Hagu.
– Ako je BiH na putu za EU, što je konsenzus svih političkih sudionika, onda bi trebali da poštuju uredbu koja kaže da političari ne smiju komentarisati sudske odluke. Mi radimo protiv evropskog puta i principa na kojem je zasnovan taj put jer smo se navijački postavili prema navedenoj rezoluciji. Jedni su za, a drugi protiv. U suštini nije bitno šta ja mislim o određenoj temi, nije moje da kao politčar komentarišem sudsku odluku. Moje je da mijenjam sistem – kaže Aćimović.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu