Mnogi ovaj put vide kao najbolju šansu za ekonomski napredak BiH, koja zaostaje za zemljama članicama Šengena, ali i ostalim susednim zemljama Balkana.
Novi visoki predstavnik u BiH, Kristijan Šmit, naglasio je da je Evropskoj uniji ključno pitanje treba li zadržati šest država Zapadnog Balkana na okupu, te među njima provesti djelimične integracijske procese koji bi mogli dovesti i do “velikog Šengena”.
Šta to znači? Ekonomista Draško Aćimović objašnjava za Srpskainfo šta označava tzv. veliki, a šta mali Šengen ili uskoro Balkan Šengen za BiH.
– Šengen uključuje zapadne zemlje EU i od nove godine bi trebala Hrvatska da uđe u taj prostor i postane takozvana zadnja linija zaštite Evropske unije. To označava za Hrvatsku niz povlastica, ali za BIH to, iz razloga da su političari zablokirali potpuno evropske integracije, označava još gore stanje. U vrijeme pandemije, kada je Hrvatska zatvorila ulaz u EU za građane BiH, a s druge strane Srbija zatvorila granicu, BiH je postala stvarni geto u koji su samo dolazili avioni sa humanitarnom pomoći, kao što stižu u najsiromašnije zemlje Afrike. Bosna i Hercegovina je zvanično najsiromašnija država u Evropi – napominje Aćimović.
Finansije
Dodaje da “mali Šengen” ili Balkan Šengen obuhvata Srbiju, Albaniju i Severnu Makedoniju.
– Ponuđeno je i BiH, ali je samo ona, poput Kosova, jedina to odbila. Crna Gora za sada razgovara sa EU da li će ući u EU, jer su jedina zemlja regiona koja je otvorila sva poglavlja pregovora sa Evropskom unijom i s novom vlašću želi da, nakon što je ušla u NATO, ubrza proces i uđe u EU jako brzo. Ako ne dođe do toga, što je vrlo vjerovatno, Crna Gora će pristupiti “malom” ili Balkan Šengenu, koji omogućava brzi protok roba, ljudi, usluga, zajedničku pomoć kod prirodnih nesreća, rad bez viza, priznavanje diploma… Sa ogromnim sredstvima od skoro 43 milijarde evra, koje od EU dobija, ta inicijativa za gradnju cesta, elektrovozova, novih tehnologija i drugo, otvara prostor velikog ekonomskog napretka i zapošljavanja ljudi, a ne njihovog odlaska – rekao je Aćimović.
Po istom principi su, dodaje, radile Baltičke zemlje, Višegradska grupa, skandinavske zemlje.
– Zašto svoje građane vlast želi ostaviti u crnoj rupi, u kojoj je sada, bez bilo kakve nade za bolji život? Ako je i samo zbog njihovog ostanka na vlasti, previše je, jer će ih istorija pamtiti kao najkorumpiranije političare u Evropi (zvanično), koji su uništili sopstvene građane. Bez obzira što istorija onima na vlasti nije važna i što misli da će i istoriju kupiti kao i izbore ili popis stanovništva, jako se varaju, jer su i mnogi diktatori, misleći isto kao i oni, uništili ne samo građane, već i živote svojih nasljednika – upozorava Aćimović.
Ekonomska saradnja
To je ekonomska ideja koja će Balkan povezati kroz Šengen, odnosno cijeli prostor Balkana na način da se uspostavi ekonomska saradnja između država, i odličan način da popravimo katastrofalno finansijsko stanje u BiH ili da se otvori jedno veliko tržište koje će moći da bude korektno svim ostalima. Kaže ovo za Srpskainfo potpredsjednik SBB BiH, Admir Čavka.
– Ovo nije politička priča, već ekonomska, koja nažalost ima malo pažnje u medijima. Ovdje se ne radi ni o kakvoj velikoj Srbiji, velikoj Albaniji, ovdje se radi o ekonomskom prosperitetu svih država Balkana i šansa koju mi ne smijemo propustiti. Nadam se da će biti dovoljno pameti da se ova šansa iskoristi – poručio je Čavka.
Ova ideja, kaže on, je dobrodošla u Albaniji, Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori. Jedino BiH nije dobro razumjela ovu ideju.
– A mi imamo problem, kad to kažem, mislim na sve narode u BiH, na način da sve odmah dočekamo na nož. Političari koji vladaju decenijama na ovim prostorima ne žele nikakve promjene. Ako uzmemo ekonomsko stanje, da smo mi država koja je najviše korumpirana, koja ima najlošiji standard, ovu šansu ne smijemo propustiti radi budućih generacija koje dolaze. Ako je propustimo, vrijeme će nas kazniti – upozorava Čavka.
Podsjetio je da se radi o direktnim investicijama iza kojih stoji Njemačka, indirektno Amerika. Radi se o investicijama koje će direktno povezati tržište, popraviti infrastrukturu, održavati puteve, pruge, radi se o razvojnim investicijama koje će uspostaviti tržište koje će biti konkurentno.
– Znamo da je kod nas u BiH više nego katastrofalno. Ovo je ekonomska priča i nema mjesta za politikanstvo i skupljanje jeftinih političkih poena, čiji smo svjedoci prethodnih 30 godina – poručio je Čavka.
Sami protiv sebe
Predsjednik DNS, Nenad Nešić, navodi koliko BiH radi sama protiv sebe, jer se opire “malom Šengenu”, koji bi bio spas za nju.
– Jeziva je nebriga prema građanima. Zbog ovakve vlasti kakvu imamo postajemo geto u ekonomskom smislu. Jedino što ova vlast izvozi su ljudi, koji nepovratno odlaze. Mi smo prošle godine imali 300 miliona evra stranih investicija, a Srbija 3,7 milijardi evra. Кada ih pitate šta za BiH ne valja u “malom Šengenu”, ne znaju odgovoriti, ali eto, oni ne bi. Zato je BiH najsiromašnija u Evropi i zato je postala geto iz kojeg ljudi beže – zaključuje Nešić.
Podsjećamo, 10. oktobra 2019. predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Sjeverne Makedonije Zoran Zaev i premijer Albanije Edi Rama potpisali su u Novom Sadu Deklaraciju o namjerama o uspostavljanju “malog Šengena” između ove tri zemlje. Tom prilikom je rečeno da bi ova deklaracija trebalo da pomogne da čitav region Zapadnog Balkana počne funkcionisati na četiri ključne slobode Evropske unije – slobodi kretanja kapitala, robe, usluga i ljudi.
Godinu dana kasnije, na inicijativu Milorada Dodika, Predsjedništvo BiH je pozdravilo tu inicijativu i zadužilo Savjet ministara BiH da napravi analizu svih sporazuma koje BiH ima sa EU i u regionu, da se napravi analiza šta to znači za BiH, koje su štete, koristi i eventualne opasnosti. U međuvremenu, u Sofiji je u novembru 2020. BiH potpisala Sporazum o zajedničkom regionalnom tržištu unutar Berlinskog procesa, nakog čega je ministarka spoljnih poslova, Bisera Turković, izjavila da je sada “mini Šengen” idejno izgubio na značaju.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu