Radionicu organizuje Desk Kreativna Evropa BiH u saradnji sa Deskom Kreativna Evropa Srbija. Predavač na ovom događaju je Dimitrije Tadić, šef Deska Srbija i stručni saradnik za vizuelne umetnosti i multimediju u Ministarstvu kulture Republike Srbije.
Cilj radionice je da prenesemo iskustva organizacija i institucija koje su realizovale kulturne projekte regionalnog i međunarodnog karaktera i na taj način damo podstrijek našim organizacijama da izađu iz ustaljenog okvira i počnu intenzivnije da sarađuju sa kolegama. Takođe, predstavićemo i publikaciju „(Re)pozicioniranje regiona Jugoistočne Evrope kroz kulturu“, nastalu kao istraživanje prilika i izazova saradnje među kulturnim akterima – rekao je Zoran Galić, šef MEDIA Deska Kreativna Evropa BiH, koji će moderirati radionicu.
Program Kreativna Evropa svake godine ima preko 20 javnih poziva za podnošenje projekata i na sve njih, bez izuzetka, mogu aplicirati institucije, kompanije i organizacije iz cijele Evrope.
– Posljednjih nekoliko godina napravljena je analiza učešća zemalja na ove pozive i došli smo do zaključka da region Zapadne Evrope povlači najmanje sredstava i predlaže najmanje projekata u odnosu na broj stanovnika. Poziv „Kulturni programi saradnje za Zapadni Balkan“ nastao je kao odgovor na ovu situaciju i omogućava da se bolje pozicioniramo i uvežemo i realizujemo svoje ideje – objasnio je Galić.
Za razliku od većine poziva programa Kreativna Evropa, na ovom je smanjeno minimalno obavezno učešće aplikanata sa 40% na 15% jer su, tokom prethodnih godina, aplikanti imali ogromne probleme da sufinansiraju odobrene projekte.
Ukupna sredstva koja je moguće obezbijediti iznose između 150.000 i 500.000 eura, a potrebno je imati konzorcijum od pet partnera, od kojih najmanje dva moraju biti iz zemalja regiona i dva iz EU.
Prema Galićevim riječima, cilj im je da analiziraju prisustvo umjetnika iz regiona na relevatnim međunarodnim manifestacijama, najznačajnijim projektima i inicijativama iz domena regionalne saradnje, strateških dokumenata i pravnih okvira regionalne saradnje, te sadržaja turističkih promotivnih kampanja. Posljednje navedeno bilo je posebno značajno u kontekstu izbora sadržaja i načina kojima se kao region predstavljamo u evropskom i međunarodnom okviru.
– Esencijalni koncepti programa Kreativna Evropa su upravo jačanje kapaciteta, mobilnost, partnerstva i saradnje, koprodukcije koje podrazumijevaju zajednički, nehijerarhijski rad na sadržajima evropskog karaktera i značaja – objasnio je on.
Kreativna Evropa nudi konstruktivan okvir za bavljenje zajedničkim temama teritorija, regiona i Evrope putem dijaloga i uzajamnog razumijevanja, što je od izuzetne važnosti i za region.
– Tokom rada na projektu Evropska prestonica kulture Banjaluka 2024, prisustvovao sam sastancima, koje je tim angažovan za sprovođenje ove ideje, imao sa organizacijama civilnog društva i gradskim i republičkim institucijama. Neke od tema razgovora bile su saradnje i partnerstva. Informacije koje smo tada dobili su bile poražavajuće. Uglavnom nije bilo nikakve saradnje kako među organizacijama na nivou grada, tako i na nivou Republike Srpske, BiH ili regiona. Po meni, dva su osnovna razloga: ego i nedovoljna sistemska podrška za kulturne aktere – rekao je.
Kako kaže, nada se da će polaznici radionice dobiti odgovore na pitanja koja ih zanimaju i da će se upustiti u, po njemu, najljepši dio posla – koprodukciju projektnih ideja i umjetničkih radova sa kolegama iz regiona i Evrope.
– Ovakvi formati radionica nisu ništa novo, ali ako imate iskrenog i iskusnog sagovornika, a Dimitrije je svakako takav, moguće je dobiti vjetar u leđa za već postojeće ideje ili generisati neke nove. Jedna od prvih prilika koja vam se pruža je i poziv Kreativne Evrope za Zapadni Balkan, a rok za predaju projektnih predloga je 31. mart. Desk Kreativna Evropa vam stoji na raspolaganju za sva pitanja vezana za ovaj i druge pozive u okviru ovog programa.
Izaći iz “začaranog kruga”
Kultura i umjetnost nemaju jasan merni istrument uspješnosti i jedan od načina kako možete da „preživite“ jeste da stvorite sliku o (uspješnom) sebi. Ovo je sindrom mnogih, pogotovo u malim sredinama i vjerovatno ga se nećemo nikada u potpunosti riješiti. Drugi razlog je što ovakva slika odgovara sistemu koji ima (za njih prihvatljivo) opravdanje: ako se vi ne možete dogovoriti, kako mi da vam pomognemo. Ovaj začarani krug traje jako dugo i ukoliko ga ne prekinemo, svi smo na gubitku. Jedan od odgovora je saradnja, razmjena iskustava i ideja, koprodukcija umjetničkih radova i ne postoji logičniji prvi korak od saradnje sa komšijama. Ova radionica kao i druge aktivnosti Deska Kreativna Evropa idu ka tom cilju.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu