Dotični đuvegija je, inače, osuđen na tri godine robije, zbog trgovine drogom. Zašto on nije tamo gdje mu je mjesto, iza rešetaka, nego slobodno šeta i pali žene, posebno je pitanje.
Žena se danima bori za život. Spaljeno joj je 50 odsto kože.
Ono što je pretrpjela treba nazvati pravim imenom. To je pokušaj ubistva, isplaniran i monstruzno izveden pokušaj ubistva. To je i porodično nasilje, svirepo, dugogodišnje porodično nasilje, koje je kulminiralo spaljivanjem. To je nešto što nam se dešava, u komšiluku, pred očima, godinama.
Samo prošle godine 12 žena u BiH su ubili partneri ili bivši parttneri. I godinu prije, i nekoliko godina prije, dešavalo se isto, samo su se brojke mjenjale.
Skoro sve ubijene žene su godinama trpjele nasilje i glavom su platile odluku na napuste nasilnika.
I šta? Ništa! Šta smo, svi mi, tim povodom, uradili? Čekali smo „da država nešto uradi“.
Jesmo li izašli na ulicu kad je žena s početka naše priče, spaljena, kao u srednjem vijeku? Nismo. Jesmo li se pobunili, kada je nasilnik u Modriči ubio svoju trogodišnju kćerkicu, da bi se osvetio njenoj majci, svojoj bivšej supruzi? Ili kad da je u Bihaću monstrum istim povodom, kuhinjskim nožem pobio troje svoje dječice? Nismo.
A šta uradimo, kad čujemo da komšija mlati ženu? Ili kad u kafani priča kako će „ubiti kurvu“? Kažemo „pusti budalu!“
Pusti budalu, nek ubije ženu, nije tvoja!
Pusti budalu, šta te briga šta radi u svoja četiri zida!
Pusti budalu, i ona je kriva, sama je birala s kim će živjeti!
I sve tako. A kad na red dođe benzin, nož, pištolj, satara… onda se svi bogobojažljivo čudimo. Zar je moguće! Vidi šta budala uradi!
Nije problem u budalama i nasilnicima. Problem je u nama, koji budale i nasilnike puštamo da ubijaju. Oni misle da na to imaju pravo, jer su njihove žene njihovo vlasništvo. Jesmo li im ikad rekli da ne može tako?
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu