Bart de Šuter s Tehničkog univerziteta u Delftu, u Holandiji, vodećeg partnera projekta, rekao je da je prednost autonomnog sistema veća vremenska i prostorna operativnost od ronilaca, prenijela je Hina.
– Sistem koristi bespilotne letjelice za nadzor, bazni brod kao površinsko plovilo te dva podvodna autonomna robota za lociranje, prepoznavanje i prikupljanje otpada. Podvodni roboti povezani su s baznim brodom koji im privezačem šalje energiju, a tako i komuniciraju – objasnio je on.
Dodao je da se jedan podvodni robot koristi kamerom i sonarom za lociranje i prepoznavanje otpada, a podatke šalje drugom robotu opremljenom hvataljkom, koji prikuplja otpad s morskog dna i odlaže ga u korpu.
Prorektor za nauku i međunarodnu saradnju Univerziteta u Dubrovniku Marijana Pecarević ocijenila je da je Sredozemlje među najzagađenijim morima na svijetu, a Jadran je tek mali zaliv.
Osim Lokruma, projekat će se testirati i u Malostonskom zalivu, kao i u luci u Hamburgu.
U svjetskim okeanima ima više od 60 miliona tona otpada, od čega je više od 90 odsto na morskom dnu.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.