Prvi telefonski razgovor dvojice lidera od video samita u novembru biće prilika da se iznesu stavovi i nesuglasice dok SAD predvode kampanju pritiska na Rusiju bez presedana, čime smještaju Kinu u nezgodnu geopolitičku poziciju.
To je „prilika za predsjednika Bajdena da proceni stavove predsednika Sija“, rekla je sekretarka za štampu Bijele kuće Džen Psaki, piše Blic.
Razgovor Bajden-Si u petak u dva sata po srednjeevropskom vremenu dolazi nakon što su Velika Britanija, SAD, Francuska, Albanija, Irska i Norveška optužile Rusiju za ratne zločine, a Pariz tvrdio da se Vladimir Putin samo pretvara da je zainteresovan za pregovore o miru dogovor.
Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras rekla je da postoje „veoma, veoma jaki dokazi“ o ratnim zločinima koje su počinile ruske snage dok rat ulazi u četvrtu nedjelju.
Američki državni sekretar Entoni Blinken, koji je više puta upozoravao da će se Putin okrenuti upotrebi hemijskog oružja, rekao je da američka administracija prikuplja dokaze o ratnim zločinima i izgleda da odbacuje nade o rješenju putem diplomatije.
Usred znakova posrnule ruske invazije, Pentagon je, kako se izvještava, ocijenio da bi Putin mogao da pribegne pretnji da će upotrebiti nuklearno oružje dok sankcije i neuspesi na terenu „polako slabe rusku konvencionalnu snagu“.
– Rusija će se vjerovatno sve više oslanjati na svoje nuklearno sredstvo odvraćanja da signalizira Zapadu i projektuje snagu svojoj unutrašnjoj i spoljnoj publici – rekao je general-potpukovnik Skot Berijer, direktor Odbrambene obaveštajne agencije.
Psaki je rekla da će se na Bajdenovom sastanku sa Sijem razgovarati o trgovinskim sukobima i narušenim međunarodnim lancima snabdjevanja, ali se očekuje da će veliki fokus biti pokušaj Zapada da istjera Rusiju iz Ukrajine.
Razgovor Bajden-Si u petak slijedi nakon sastanka između zvaničnika kineskog ministarstva spoljnih poslova i ruskog ambasadora u Kini zbog razmene mišljenja o bilateralnoj saradnji u borbi protiv terorizma i bezbjednosti, saopštilo je kinesko ministarstvo spoljnih poslova.
Bajden je, kako piše Gardijan, uspješno uspostavio čvrst zapadni savez protiv Rusije, istovremeno dajući vojnu podršku ukrajinskim snagama.
Ali Peking je odbio da osudi strahove Moskve i Vašingtona da bi Kinezi mogli da pređu na punu finansijsku, pa čak i vojnu podršku Rusiji, pretvarajući ionako eksplozivni transatlantski sukob u globalni spor.
Ne samo da bi Peking potencijalno mogao da pomogne Rusiji da prebrodi težak pritisak na njene banke i valutu, već bi se zapadne vlade takođe suočile sa odlukom da li da uvedu sankcije protiv Kine, što bi vjerovatno izazvalo previranja na svjetskim tržištima.
Bijela kuća je bila nejasna da li će Bajden zaprijetiti Kini sankcijama tokom njegovog poziva, ali neka vrsta odgovora je na stolu.
Bajden će „jasno staviti do znanja da će Kina snositi odgovornost za sve akcije koje preduzme da podrži rusku agresiju i nećemo oklevati da nametnemo troškove“, rekao je Blinken.
Diplomata je rekao da se nada da će Kina iskoristiti “bilo koju polugu koju ima da primora Moskvu da okonča ovaj rat”.
– Umjesto toga, čini se da se Kina kreće u suprotnom smjeru – rekao je Blinken, dodajući da je „zabrinut što oni razmatraju direktnu pomoć Rusiji vojnom pomoći“.
Si i Putin su simbolično zapečatili svoje blisko partnerstvo kada su se sreli na februarskim Zimskim olimpijskim igrama u Pekingu – neposredno prije nego što je Putin krenuo u napad na Ukrajinu.
Od tada, Peking se istakao odbijanjem da se pridruži međunarodnim osudama zbog invazije, dok je zauzimao rusku stranu u okrivljavanju SAD i NATO za evropske tenzije. Kineske vlasti su odbile da zvanično pominju „rat“, opet u skladu sa stavovima Kremlja.
Ali Kina je takođe pokušala da ostane pomalo dvosmislena, izjavljujući podršku suverenitetu Ukrajine.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu