Društvo

Pravilnik o podsticajima uzbunio poljoprivrednike: Evo ko je zadovoljan, a ko se OPASNO NALJUTIO na resorno ministarstvo

U Srpskoj je juče na snagu stupio Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja podsticaja za razvoj poljoprivrede i sela za ovu godinu, koji je neke poljoprivredne proizvođače prilično ražestio.  

krave u štali
FOTO: RINA

Drugi su u potpunosti zadovoljni, a ostali se nadaju da će odredbe ovog pravilnika, koje im nikako ne idu naruku, u njihovu korist biti izmjenjene u narednom periodu.

“Domaće mljekare niko nije ozbiljno saslušao”

Ubjedljivo najnezadovoljniji ovogodišnjom podsticajnom politikom u domaćem agraru su mljekari, koji poručuju da sa predstavnicima vlasti više nemaju šta da pričaju.

U Udruženju proizvođača mlijeka Srpske ističu da je bruka da je farmer u RS u kudikamo lošijoj poziciji od njegovog kolege u FBiH.

– Izuzetno smo nezadovoljni podsticajnom politikom i činjenicom da domaće mljekare niko nije ozbiljno saslušao, a kamoli uvažio njihovo mišljenje. Zato smo od juče, kada je pomenuti pravilnik stupio na snagu,  zamrzli svaku saradnju sa resornim ministarstvom. A nezadovoljno je najmanje 60 odsto mljekera – tvrdi za Srpskainfo predsjednik ovog udruženja Vladimir Usorac.

FOTO: MILAN PILIPOVIC/RINGIER
FOTO: MILAN PILIPOVIC/RINGIER

Podsjeća da je prije desetak godina agrarni budžet iznosio 60 miliona KM, a da je podsticaj po litru proizvedenog mlijeka bio 35 feninga.

– Ove godine, agrarni budžet je tačno tri puta veći, a podsticaj ukupno izađe na 30 feninga. Naime, imamo 25 feninga podsticaja po litru i 200 KM po grlu. Pa gdje to ima?! Ispada da mi super živimo i poslujemo, da nas inflacija ne dotiče i da nam ne treba nikakva podrška – ogorčen je Usorac.

Prema njegovim riječima, lani je premija po litru mlijeka u Unsko-sanskom kantonu bila 46, a ove godine 55-60 feninga.

– Takođe, oni dobijaju 50 litara nafte po hektaru zasijane površine, a mi 65 feninga po kupljenom litru goriva, kad se odbije PDV. Podsticaje imaju i na polovnu mehanizaciju, u iznosu 25-30 odsto. Na hektar zasijane pšenice dobijaju 650 KM, kukuruza 330, uljarica 500, a na hektar zasijane soje 500 KM. Mi imamo podsticaj za pšenicu 500 i soju 300 KM po hektaru. Tražili smo da naše ministarstvo prepiše pravilnik iz FBiH, i mi bismo bili zadovoljni. Ovako, velika većina je nezadovoljna – poručuje Usorac.

FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RINGIER
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RINGIER

Voćari i povrtari zadovoljni podsticajem

Voćari i povrtari zadovoljni su podrškom u okviru kapitalnih investicija, ali ne i iznosom podsticaja za proizvedene i prodate količine.

Kako kažu u Udruženju voćara RS, u narednom periodu moraće da uslijede izmene odredbi pomenutog pravilnika koje se odnose na podsticaje.

– Tražićemo korekciju odredbe koja kaže da premija po kilogramu proizvedenog voća ide „do“. Naime, lani je maksimum bio 20 feninga, a voćari su dobiti šest feninga. E, zato ćemo tražiti fiksni iznos premije, a ne „do 15 feninga“, kako stoji u ovogodišnjem pravilniku. Neka bude 12 feninga ili čak i malo manje, samo da znamo koliko je, a ne da poslijje dobijemo neku siću – ističe za Srpskainfo predsjednik ovog udruženja Dragoja Dojčinović.

Voćari će, dodaje, takođe tražiti da se podsticaji isplaćuju u kvartalu nakon onoga u kojem je voće prodato.

Dragoja Dojčinović
FOTO: MILAN PILIPOVIĆ/RINGIER

– A ne ovako, voće proizvedemo jedne godine, prodamo druge, a premiju dobijemo treće. Onda te pare pojede inflacija i mi smo na gubitku. Podsjetio bih da voćari ionako povlače najmanje sredstava iz agrarnog budžeta, zbog čega bi bio red da se uvaže naše primjedbe. U svakom slučaju, zadovoljniji smo nego lani – kaže Dojčinović i dodaje da je ovogodišnji pravilnik više prilagođen većim proizvođačima, kojima je ove godine povećan limit za proizvedeno i prodato voće na 200.000, a bio je 100.000 KM.

Pročitajte još

Iz Udruženja povrtara RS poručuju da nemaju primjedbi na kapitalna ulaganja, gdje se proizvođaču vraća 40 odsto od ukupnog iznosa uloženih sredstava.

– Što se tiče podsticaja, i nama smeta odredba „do“. Lani je bilo do 15, a za pojedine kulture dobili smo četiri feninga po proizvedenom kilogramu. Tražimo da ove godine taj neki minimum bude 10 feninga, a maksimalno 20 feninga. Veći podsticaji potrebni su za one kulture kod kojih je ulog veći od zarade. Na osnovu 30-32 miliona proizvedenih kilograma, povrtari su ove godine po osnovu premije za proizvedeno i prodato povrće dobili 4,2 miliona, što je daleko bolje od prošlogodišnjih 1,8 miliona KM. Nadu nam daje izjava resornog ministra da je pomenuti pravilnik podložan korekcijama, tako da vjerujemo da će naši prijedlozi biti ozbiljno razmotreni – naglašava za Srpskainfo predsjednik ovog udruženja Darko Ilić.

Ministar poručio da će pratiti situaciju

Nakon sastanka sa poljoprivrednim proizvođačima, koji je organizovan prije dva dana i na kojem je bio razmatran Nacrt pravilnika o kapitalnim investicijama za ovu godinu, ministar poljoprivrede Savo Minić poručio je da resorno ministarstvo pratiti situaciju i da će, ukoliko bude potrebe, mijenjati ovaj pravilnik s ciljem što povoljnije situacije za poljoprivrednike.

FOTO: MILAN PILIPOVIĆ/RAS SRBIJA
FOTO: MILAN PILIPOVIĆ/RAS SRBIJA

Uzgajivači svinja imaju svoje prijedloge

Nakon ovog sastanka, iz Udruženja uzgajivača svinja RS poručili su da  građani skupo plaćaju domaće prasiće, jer je zbog uvoza smanjen broj krmača.

– Predložili smo da tovljenik uzgojen od uvoznog praseta bude 50 odsto manje premiran nego tovljenik uzgojen od domaćeg praseta – rekli su iz ovog udruženja, iz kojeg su ranije naglasili da su zadovoljni podsticajima za krmače, po osnovu čega su lani dobijali 95, dok je za ovu godinu planirano do 250 KM po grlu.

Ovčarima i pčelarima potaman

Nakon sastanka resornog ministra sa predstavnicima poljoprivrednika, predsjednik Udruženja ovčara RS Milan Ćirić rekao je da su ovčari zadovoljni pomenutim pravilnikom, jer im je cijena po ovci sa 11 KM podignuta na 30 KM.

– Ministar nam je obećao i oplemenjivanje pašnjaka sa djetelinsko-travnim smjesama – rekao je Ćirić i naveo da se trenutno na prostoru Srpske premija isplaćuje za 85.000 ovaca.

Pravilnikom su zadovoljni i pčelari, a iz Udruženja pčelara RS poručili su da će imati dvostruko veći iznos za podsticaje po košnici, dok je, kada je riječ o kapitalnim investicijama, Pravilnikom obuhvaćena sva pčelarska oprema koja je potrebna za ozbiljno bavljenje ovim poslom.

Prema podacima MPŠV, od ukupno 180 miliona KM, za podršku tekućoj proizvodnji biće izdvojeno 108,52 miliona KM, što je za 69 odsto više nego lani. Za podršku dugoročnom razvoju biće izdvojeno 57,07 miliona ili 113 odsto više, a za sistemske mjere planirano je 14,4 miliona KM ili 53 odsto više nego u 2021.

Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu