Doručak na bazi švedskog stola je često vrhunac praznika, jer je to jedini put kada možete da stavite hranu na tanjir bez osude.
Na kraju krajeva, sve od hrane nam je ponuđeno što to ne iskoristiti maksimalno?
Leglo bakterija
Međutim, mikrobiolog Džej Tetro, stručnjak za hranu je otkrio da je među svim tim đakonijama možda leglo bakterija, pa je određene namirnice je najbolje izbjegavati.
– Ne bih uzimao džem, puter od kikirikija i marmeladu. Ako su takvi namazi otvoreni, a u njima je kašika, postoji velika vjerovatnoća da su kontaminirani jer ljudi ponekad loše peru ruke ili ih uopšte ne peru, a svi grabe hranu istim priborom – otkrio je i dodao da ovoj grupi namirnica mogu da se pridruže majonez, kriške limuka i prelivi za salatu.
Za sigurne opcije naveo je dimljeni losos, sir ili sveže voće. Naveo je da obavezno tražimo pribor koji je zamotan u salvetu jer je to jedini način da budete sigurni da ih niko nije uprljao, prenosi “Ladbible”.
Istorija švedskog stola je usko povezana sa švedskom kulturom i tradicijom. Krajem 19. veka u Švedskoj je postalo moderno pozivati goste u svoj dom na odmor. Da bi ugodili gostima, domaćini su bili spremni da ponude raznovrsna i ukusna jela. Međutim, po tradiciji, sve ponuđene poslastice bile su stavljene na sto, tako da je svaki gost mogao samostalno da odabere šta mu se dopada, prenosi Informer.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu