Šarmantna glumica Anđelka Prpić uspjela je da spoji radne obaveze i privatan život tokom ljeta, a sada se vratila uveliko snimanjima. Ova jesen će za nju biti radna, pa ćemo uskoro imati prilike da je gledamo u humorističkoj seriji “Nek ide život”.
Ovo mi je bilo radno ljeto, ali sam srećna jer sam imala prilike da radim na jednoj divnoj seriji koju potpisuje Slobodan Šuljagić. Raditi sa jednim divnim maestrom kao što je Slobodan je veliko zadovoljstvo. Drago mi je što sam dio te glumačke serije. Od oktobra ćete imati prilike da gledate tu seriju. Radim i na filmu “Jedini izlaz”, a uskoro me očekuje i igranje moje predstave po inostranstvu. Osim toga sam mama, žena, kćerka, preduzetnica.
Šta je od toga najteže biti?
– Bez dileme, konačan odgovor bez pomoći prijatelja, domaćica. To mi definitivno ne ide od ruke i onda sam riješila da se ne petljam, da ne pokušavam. Zašto bih tjerala ljude da jedu neukusna jela i da se pri tom smeškaju i viču “baš je divno”, jer znaju koliko je neko uložio truda. Ima i ona faza: “Ljubavi i ti napraviš doručak za 100 evra koji je odličan”. Pa nije to umijeće. Što bacati novac, prljati sudove uzaludno, kada ima stvari koje malo bolje radim. Za razliku od mene, neki ljudi uživaju u kulinarstvu i to prave jako uspješno.
Da li mu je postalo dosadno da bude jedinac ili uživa u tome?
– Imamo priče na tu temu. Njega već sada raduje da “ima starijeg brata ili sestru” (smijeh). To mu je zanimljivo. Nedavno smo bili sa prijateljima koji imaju klinca od dvije i po godine i koga zovemo zec jer čim se okreneš, on nestane. Jakša ga obožava. Tada sam ga pitala: “Šta misliš da mi imamo jednog malog brata?”, on odgovara: ”Šta će nam kada imamo zeca? Zašto bismo pravili džumbus sa malom djecom?“ Tako da on uživa u svom životu. Umije da uživa. Čini mi se da nove generacije umiju da uživaju. Voljela bih da ga vaspitam u tom maniru da umije sebi da ugodi. Mislim da je to pametno i mudro.
Znači, rekla si mu da zasad nema bate ili seke?
– Vidjećemo polako (smijeh).
U eri smo društvenih mreža i mobilnih telefona. Da li si mu zabranila telefone?
– Moj stav po pitanju spavanja, hrana, igrica i druženja i čega god je umjerenost. I prema sebi se tako ponašam i prema njemu. Mislim da je u umjerenosti ključ. Kažu da je najteže naći balans. Trudimo se da ništa nije zabranjeno osim, naravno, ružnih stvari. Vodimo računa šta gleda, šta radi i šta učitava kao sadržaje. Mislim da se ništa ne postiže što se isključuje iz određenih stvari jer svakako znatiželja radi svoje. Prije ili kasnije možda do nekih sadržaja dođe, još gore, u nekom okruženju gdje ja ne znam da se dešava. Ovako bolje preda mnom da se stvari prate i sankcionišu, ako bude trebalo.
Da li si stroga?
– Pa znam da budem.
A ovako djeluješ sva raspoložena i nasmejana?
– Pa to je šou-biznis (smijeh).
Tvoj sin Jakša je sada u periodu kada ga sve interesuje. Da li na svako pitanje imaš odgovor?
– Mislim da ne znam na većinu pitanja odgovor. On sada više nema čak ni pitanja, on zapravo ima svoje zaključke, svoja mišljenja gdje se mi već sada sukobljavamo. On ima svoj stav na neku temu, mi naš. On za svoj rođendan ima svoje zvanice i ne može da uđe bilo ko koga on nije odobrio. On tačno zna šta hoće, a šta ne, šta mu ne prija. Ja sam samo posmatrač njegovog odrastanja. Učestvujem u njegovom odrastanju. Ali Jakša je dijete, što bi rekla moja mama, on se sam voli.
Najnovije vijesti Srpskainfo i na Viberu