Šreder je posljednjih godina na neki način postao “persona non grata” na političkoj sceni Njemačke gdje pojedini tabloidi pišu da se sa njim ne bi trebalo ni rukovati. Prije dvije godine mu je oduzeta titula počasnog građanina Hanovera u kojem je rođen 1944. godine, a početkom 2023. umalo je izbačen iz Socijaldemokratske partije (SPD) čiji je član već više od šest decenija.
Da za Šredera, međutim, mora da ima mesta u SPD-u, smatra novi generalni sekretar stranke Matijas Mirš koji je u intervjuu za nemački magazin Štern rekao da socijaldemokrate treba da se pomire sa bivšim kancelarom.
“Ne smemo da razmišljamo u crno-belim kategorijama. Mogu da odam priznanje njegovom životnom delu, posebno kao predsedniku okruga Hanover, čak i ako imam suštinski drugačiji pogled na Putina i napad na Ukrajinu”, poručio je Mirš.
Prema njegovim riječima, Šreder je “postigao mnogo” na mjestu kancelara, uključujući izbjegavanje ulaska Njemačke u rat u Iraku, uvođenje cjelodnevnog školskog programa i legalizaciju istopolnih partnerstava.
Kada je riječ o odnosu prema Moskvi, generalni sekretar SPD Mirš rekao je da je aktuelni kancelar Olaf Šolc spreman da razgovara sa ruskim predsjednikom koji je, kako tvrdi, do sada odbio njegove ponude. Šreder je Putina, sa druge strane, sreo najmanje dva puta od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
U SPD podrška, iz ostalih stranaka stižu oštre kritike
U samoj stranci, Miršova izjava o Šrederu je naišla na odobravanje. Ralf Štegner, član Bundestaga ispred SPD, rekao je da “ne morate da imate sve iste stavove da biste poštovali one koji su ranije snosili odgovornost za naš SPD”.
– Imao sam drugačije mišljenje o Agendi 2010 i o nekim drugim stvarima koje je radio u penziji, ali vjerovatno važi i obrnuto. U SPD je ljudima dozvoljeno da se strastveno svađaju i to je dobro. Ovo se može uraditi solidarno i bez javnog vređanja sopstvene stranke – poručio je Štegner.
Sa Miršom je saglasan i dugogodišnji član SPD Mihael Miler koji je poručio da “dijeli stav generalnog sekretara”. Dodao je, međutim, da “glorifikovani pogled” bivšeg kancelara na Putina “ne dolazi u obzir”, ali je istakao da je Šreder učinio mnogo, ne samo za SPD, već i za cijelu zemlju.
Prema riječima generalnog sekretara SPD, za Šredera mora da bude mjesta u stranci jer bi, u suprotnom, on morao da bude isključen iz partije. Istakao je da su se vodila dva arbitražna postupka protiv Šredera i da su oba potvrdila da se on nije ponašao na način koji je bio štetan po stranku. Dodao je da protivnici Šrederovoj “reintegraciji” nisu u redovima SPD, već u drugim partijama.
To se ubrzo potvrdilo kada se oglasila članica FDP Mari-Agnes Štrak-Cimerman koja je poručila da novi generalni sekretar SPD Mirš ukazuje na “konačni neuspjeh prekretnice u SPD”.
– On želi da rehabilituje Gasprom-Gerda od svih ljudi. Za njega se Šreder nije ponašao na način koji bi bio štetan po partiju, a njegovo mišljenje i dalje pripada SPD. To nam sve govori. Sramotno – napisala je Cimerman na X.
Ich wünsche mir Kevin Kühnert zurück. Der hatte wenigstens eine klare Meinung zu Schröder. Der neue Generalsekretär der SPD, Matthias #Miersch, ist schon jetzt ein Totalausfall und markiert das finale Scheitern der Zeitenwende in der SPD. Ausgerechnet Gazprom-Gerd will er… https://t.co/74v4gitcQV
— Marie-Agnes Strack-Zimmermann (@MAStrackZi) October 29, 2024
Član CDU Norbert Rutgen je oštro kritikovao Miršovu izjavu, rekavši da je rehabilitacija Šredera “uvod u rehabilitaciju Rusije u SPD”.
– To je nevjerovatno i nedostojanstveno za stranku koja se borila za bezbjednost u Evropi pod Helmutom Šmitom – naveo je Rutgen.
“Putinov saveznik”
Gerhard Šreder je posljednjih godina na udaru kritika, prije svega, zbog bliskosti sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom od kog se bivši kancelar nije ogradio ni poslije aneksije Krima, ali ni nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. On ipak jeste osudio postupke Moskve, rekavši da je rat “greška ruske vlade”, ali je i pozvao obje strane na ustupke.
– Da li bi lično distanciranje od Vladimira Putina bilo kome pomoglo – upitao je Šreder nekoliko mjeseci nakon početka rata u Ukrajini.
Pored toga, na meti njemačkih medija i političkih neistomišljenika, koji ga nazivaju “Putinovim saveznikom”, našla se Šrederova izjava da Krim nikada neće biti izbačen iz sastava Rusije, kao i njegovo “upozorenje” na rizike od otuđivanja Rusije i Njemačke.
– U pozadini naše zajedničke istorije mnogi Rusi su razočarani njemačkim stavom, posebno zbog politike sankcija. Krim je ponovo postao ruski region u martu 2014. godine poslije referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača u Republici Krim i 95,6 odsto glasača u Sevastopolju – rekao je bivši njemački kancelar.
Suočen sa svojom ranijom izjavom da je “uvjeren da će Putin od svoje zemlje stvoriti pravu demokratiju”, Šreder je priznao da se to nije ostvarilo, ali je ipak dodao da “ima stvari koje su se dobro razvijale”.
– Postoji demokratsko formiranje slobodne volje, slobodni izbori. To se ne može poreći – rekao je bivši kancelar, a na opasku da nema slobodne opozicije, odgovorio je da “nema direktne zabrane”:
– Jednostavno reći da tamo nema ništa od demokratije, pogrešno je, isto kao i očekivati da demokratija u Rusiji bude Vestminsterska, prenosi NIN.